На крајњем северу Косова и Метохије одумиру и стари и села


Рогозна,. Фото: Курир
Рогозна. Фото: Курир

На планини Рогозни, на крајњем северу Косова и Метохије преко које пролази административна линија јужне српске покрајине са Србијом, данас је више закатанчених и срушених кућа него оних у којима се живи. Рогозна припада општинама Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Рашка, Нови Пазар и Тутин. И, из сваког овог општинског центра има више путних праваца који воде до бројних села на планини која из дана у дан постаје све пустија. 

До средишта планина из Новог Пазара, Зубиног Потока и Лепосавића стиже се асфалтним путем али асфалт још није спојио ове општине преко Рогозне. На Рогозни, која је била у саставу прве српске државе Старе Рашке и на којој су Немањићи имали дворце и летњиковце, веома се тешко живи. Иако је до средишта Рогозне стигао асфалтни пут, до бројних села пута још нема, а струја је стигла тек половином деведесетих година. Села су и данас Богу с иза леђа и заборављена од свих.

Много пустих села Од некада 150 житеља у селу Јунаке, у општини Зубин Поток, данас је остало још троје. Тако је и у саком другом селу, више је закатанчених кућа него оних у којима се живи. На Рогозни умиру села и сељаци. Затворене су школе, а песме чобана, свадби и испраћаја у војску већ поодавно нема. Старци ни стоку не могу више да држе и чувају, а сталне комшије преосталим старачким домаћинствима су вукови и лисице – жали се Светомир Влашковић из Лучке Ријеке која почиње од Јадранске магистрале поред језера Газиводе, па се протеже до села и највиших врхова Рогозне који припадају Новом Пазару. Месна заједница Лучка Ријека има чак 16 села и засеока и она је географски апсолутни пример разбијеног типа села. Данас и пример полуопустелих села! У последње три деценије на Рогозни је „умрло“ чак 11 села: Смилов Лаз, Луков До, Јабланица, Златаре, Ниш, (СО Нови Пазар) Драиновиће, Катићи, Виријевићи, Кијевци, Стевовићи, Војмислиће и Доње Паруце (СО Зубин Поток).

У исто време затворене су четири основне школе које припадају Зубином Потоку и Звечану: у селу Јунаке, Кобиља Глава, Рујиште и селу Рудине. Преостале школе, углавном у подножју планине, раде са веома малим бројем ђака као патиљаста одељења.Затворене и срушене школе Више од пола века текла је река исељеника горштака с Рогозне, долином низ Ибар, пут градова Србије. У селима су остали само старци који нису желели да напуштају своја огњишта. – Једна по једна кућа нестаје, њиве и ливаде урастају у коров. Ни на једном пашњаку не могу се видети стада оваца, а некад се планина белела од оваца и коза – вели Милоје Недељковић који је дошао да обиђе полуоткривену кућу у селу Јунаке. Иако су бројна села добила асфалт још пре две деценије, попут села Бурлате, Бубе, Бабудовице, у СО Зубин Поток, ни то није поспешило повратак људи на Рогозну. Највећи број људи са Рогозне одселио се за Крагујевац, Смедерево и Краљево шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Њихови потомци не изражавају жељу за повратком на Рогозну јер овде још увек нема перспективе за живот.

Аутор: З.Влашковић
Извор: Јединство


Напиши коментар