Петар Сарић: Отворена и затворена писма са Косова


Петар Сарић
Петар Сарић

„И времену се затурио траг“

Косово је припитомљени пакао. Инквизиција је наивна у односу на губилиште нашег доба. Сарић спасава оно што је супстанца духовног. Књиге не могу да спасе свет, али могу да спасе нечију душу, закључује књижевни критичар др Даница Андрејевић.

Један од наших најснажнијих романсијера, Петар Сарић, један од оних домаћина који не напушта Косово и Метохију, ових дана је, у препуној свечаној сали УКС у Београду, у присуству пријатеља и поштоваоца међу којима је био и бивши председник СРЈ др  Војислав Коштуница, представио нову књигу „И времену се затурио траг“ сачињену од отворених и затворених писама са Косова.

Књигу је објавила издавачка кућа „Вукотић медија“ а о њој су говорили: Марко Недић, књижевни критичар, професор др Даница Андрејевић која се убраја у најбоље тумаче косовске књижевности, Петар Арбутина, Манојло Мањо Вукотић, извдавач и аутор.

 Сарић спасава супстанцу духовног

Марко Недић је истакао да су нека Сарићева писма која су садржана у овој књизи, као што су писма: Азему Власији, Џорџу Бушу, Бернару Кушнеру и друга изазвала велике полемике. Сарић је такође у ову књигу уврстио и писма која је својевремено послао родбини, политичарима, државницима и писцима: Васиљу Сарићу, Николи Сарићу, Вељку Сарићу, Војиславу Коштуници, Добрици Ћосићу, митрополиту Амфилохију, Радославу Златановићу…Марко Недић је нагласио да је Петар Сарић од оних писаца који имају свест о овом времену, о српској култури и српском народу у овом трајању.

Др Даница Андрејевић је указала на чињеницу да Петар Сарић припада писцима заједничарима, да је један од ретких који свет посматра као могућу литературу  и да је ова жанровска форма писма – приче изабрала њега а не он њу. Косово јесте страшно место постојања али на месту у близини смрти се увек интензивније живи. Косово је припитомљени пакао. Инквизиција је наивна у односу на губилиште нашег доба. Сарић спасава оно што је супстанца духовног. Ова књига има и путописно-есејистички карактер. Књиге не могу да спасе свет, али могу да спасе нечију душу, закључила је, на крају, др Даница Андрејевић.

Петар Арбутина је рекао да нас Сарић враћа у једну заборављену књижевну форму  и да је писмо уништио недостатак истине. –Ова ме књига прилично инспирисала. Ово ће бити књига о којој ће се гласно ћутати. Времену се неће затурити траг. Траг ће се затурити онима који мисле да могу победити време, рекао је Арбутина.

Аутор књиге Петар Сарић је испричао како је настала књига. Он и није имао намеру да своја писма преточи у књигу, али га је, како каже, Добрица Ћосић на то обавезао рекавши да су „ово документа за поколења“ и да је он временом ипак одлучио да од својих писама сачини књигу.

-Много касно схватио сам да су ме ова писма, у одбијању да буду написана, све време заваравала, да су се поигравала са мном, подсмевала се мојој наивности.

Не огласити се, било је немогуће

-Али, бити ту  где си, више у злу но у добру, и остати по страни , оглушити се (као да ниси био где си био, као да није било што је било, као да није шта јесте), очигледно, било је немогуће.

У коју год књигу или текст, о односима Срба и Албанаца, завириш испада да се у њиховој међусобној нетрпељивости, старијој од њих, много шта дешавало и мало шта мењало. Док смо ми овамо а они онамо, као да од мржње и убијања нема пречег, и хуманијег, чина. И за све то, и код њих и код нас, лако је налажено оправдање. И више смо знали о њима но о себи; и више су знали о нама но о себи…каже у предговору у којем нас упућује о књизи и српско-албанским односима, књижевник Петар Сарић.

Матија Бећковић је у уводу Сарићеве књиге „И времену се затурио траг“ рекао: Везана за одређене личности и околности, време их је ослобађало и од тих личности и од тих околности и премештало међу веродостојна сведочанства у летопису вечности. Упућена примаоцима на кућне адресе стижу и данашњим читаоцима и „далеком неком поколењу“.

На крају књиге налази се и писмо које је Манојло Мањо Вукотић написао Петру Сарићу у којем, између осталог, каже:

-Сва твоја писма су постала – и моја.

Зато сам са радошћу прихватио да их укоричим. Још ће их неко прелистати. Неко коме није иструлила душа, а срце сишло у пету. Неко ко воли Косово, белину Дечана, мајку Пећку, воздигнуту Грачаницу, и стотине других храмова, раскош њихових фресака, незатрпано благо духа…И оних који пале свеће за покој нашег одласка и васкрс наше наде…И који љубе децу Косова…

Петар Сарић, један од највећих српских књижевника на Косову и Метохији, аутор је више романа, збирки поезије, драма. Добитник је, поред осталог, и Вукове награде и књижевне награде Меша Селимовић. Рођен је у Бањанима у Црној Гори, а на Косово и Метохију дошао је у раној младости и у Штрпцу, на Брезовици, остао до данас.

Аутор: Славица Ђукић
Извор: Јединство


Напиши коментар