Ријалити су као рупа на тараби


televizija22
Културолог Невена Миљановић Петковић о феномену ријалити програма: Људи у Србији нису задовољни својим животом па гледају туђи.

Као народ склони смо да завиримо у туђе двориште па нам ријалити програми дођу као рупа на тараби. Супериорнији смо у бављењу туђим животима, док смо истовремено инфериорни да се ухватимо укоштац са својим проблемима – каже, за „Новости“ Невена Миљановић Петковић, културолог и професор српског језика и књижевности, ауторка књиге „Феномен ријалити програма“, у издању „Рашке школе“.

 Иако ће неко поставити питање чему анализа баналног медијског жанра, ауторка тврди да су ријалити програми феномен новог времена, али и више од тога, они су стил живота.

– Ријалити шоу освојио је пословну и уметничку сферу и сферу слободног времена. У штампи и информативним емисијама детаљно се износе сувишни детаљи, спактакуларно се извештава чак и о трагичном догађајима. Наши скупштински преноси имају све елементе ових програма, од преноса уживо до постојања драматике, патетике и некултуре говора – каже наша саговорница.

У овој студији читамо и да људи у Србији нису задовољни својим животом па гледају туђи. Ријалити програми, објашњава ауторка, обраћају се публици са недостатком перспективе.

– Актери су обични људи, блиски просечном гледаоцу. Публика суди, бира и одбацује са илузорним осећањем моћи над својом и судбином учесника по систему: ако не могу да сагледам сопствени живот, могу гледати туђи и упоредити себе са другима. Публика потврђује сопствене вредности кроз сличне карактере, или се теши – уочавајући мане са којима се идентификује. Гледајући друге како се свађају, вређају и компромитују, стичемо лажни утисак да смо бољи од њих.

Анестезирана публика

Ови програми могу да се посматрају као врста анкете – испипава се пулс јавности, бира њен миљеник, што се касније може искористити у разне сврхе – од профила потенцијалних политичких личности, до типа медијских личности које ће се наметати као пожељни узори. С друге стране – замајавањем јавности заклањају се битни проблеми. Тако се добија анестезирана публика која је пасивна и неспремна за учешће у друштвеном и било ком другом пољу живота – каже Невена Миљановић Петковић.

Ријалити формати много говоре и о актуелном духу времена, друштвеним приликама и стварности. Они сведоче о инстант популарности осредњих производа који су свима разумљиви. Као и турбо-фолк феномен, истиче ауторка, ови програми представљају начин скретања пажње јавности, али истовремено пружају одушак незадовољству:

– Свеприсутност кича, хедонизма, спектакла обичности, материјализма, вулгарности, јефтиног сентиментализма чине да неукус постане прихватљив. Свет духовности повлачи се пред светом материјалног. Уместо индивидуалности, инсистира се на опонашању, гледалац се посматра као конзумент инертног мишљења који некритички гута сервирано. Ови програми негују потрошачку културу где доминирају спектакл, новац и таблоидни воајеризам. Примарне вредности – поштење, праведност и породица засењене су новим: моћ, слава и капитал.

Реч је, такође, и о компензацији бесадржајности и недостатка прилика за учешће. Цезарова „хлеба и игара“, додаје ауторка, услед изостанка материјалне сатисфакције, претвара се у „хлеба, или игара“:

– Данашњи императив је „бити познат“ по сваку цену, и када то подразумева излагање личности у целости, а не у некој улози, и када то води подношењу интиме на увид омасовљеној јавности и када је унапред одређен кратак век трајања. Ови програми су показатељ и узрочник маргинализације културе, личне и колективне идентитетске дезоријентације и повећања толеранције на непримерене појаве.

Овај жанр може да се посматра и као оруђе за контролу јавности. Назив једног ријалити програма „Велики Брат“ није одабран случајно, он директно упућује на истоименог Орвеловог јунака који непрестано мотри на грађане како би опстао на власти.

Има и користи

Иако их пракса упорно демантује, у самом концепту ријалити програма могу да се уоче позитивни ефекти. Како у овим емисијама учествују људи разних занимања, оне дају моделе за разбијање стереотипа. Ријалити програми доприносе укидању предрасуда према људима различитих националности, непопуларних сексуалних опредељења и особа са посебним потребама. Поред карневализације стварности, где свако може постати било ко и превазилажења конфликта, ове емисије утичу на смањење дистанце између земаља у региону која је дуго и тенденциозно пропагирана – каже Невена Миљановић Петковић.

Аутор: Б. Ђорђевић
Извор: Новости


Напиши коментар