Русију окружују од Каспијског мора до Арктика

nato estonija zastaveОд средине маја ове године у потпуности је заустављен превоз путника железницом између Естоније и Русије. Наравно, одлука компаније „GoRail“ имала је економске узроке – током година број превезених путника нагло је опао. Међутим, сама та чињеница у најмању руку се може сматрати индикативном, будући да симболизује непријатељске поделе, а потенцијално и рат.

Наравно, неисплативост путничког саобраћаја је уједно и последица вишегодишње успешне естонске политике одвајања етнички руског становништва и оног које говори руским језиком од своје матице – Русије. Међутим, укидање возова за Москву и Санкт Петербург (за Псков већ одавно не путују) долази истовремено са анти-руском хистеријом и пећинском русофобијом, које су у Естонији активне више од годину дана.

Последњи број недељника „Eesti Ekspress писао је о тајним обукама чиновника различитих нивоа, које су биле одржане пролетос у граду Сиљамае, у ком већину има руско и становништво које користи руски језик. Према овом тексту, овде су се појавили „зелени човечуљциˮ из Русије, дошло је до еколошке катастрофе, а за то време су се у суседној Нарви појавили сепаратисти, а на југу, на граници са Летонијом, непријатељ је уништио неколико далековода. Шизофренија! И она је свугде. Недавно је портал err.ee пренео вест да је Језичка инспекција (у народу позната као језичка инквизиција) обавезала Љаене-Саареску област популарног туристичког острва Сааремаа да уклони двојезичне табле са називима улица на руском и естонском и да их замени само онима на естонском. Наравно, и да је руски авион по 101. пут повредио ваздушни простор Естоније… И тако из дана у дан.

Оваква екстремна дискриминација у потпуности је у хармонији са растућим војним присуством САД и НАТО у Естонији (па и целом балтичком региону). Па још и са растом војних трошкова Талина, који већ превазилазе обавезан ниво за чланице НАТО од 2% од БДП, па и трошковима на размештање и одржавање америчких војних јединица. Министар одбране Естоније Свен Миксер, иако прикривено, наговестио је у чијим је то интересима: „Ми морамо да будемо спремни да више трошимо – наши савезници су вредни тога“.

Естонија
Естонија

Жели ли НАТО рат с Русијом? 

Како јавља прес служба естонског парламента, председник комисије државне одбране, Марко Михељсон, који се крајем маја вратио са путовања у Украјину, изјавио је: „Искуство добијено током борби на истоку Украјине је непроцењиво за припрему наше одбрамбене војске“. На данашњи дан већ су покренути пројекти војне сарадње између Естоније и Украјине, на пример, у области војне медицине и сајбер безбедности.

nato ekspanzijaЗа овако нешто је смишљено и објашњење. Према информацијама Одељења за односе са јавношћу при Канцеларији Председника Естоније, шеф државе, Томас Хендрик Илвес, има информације о „експанзионистичким тежњама“ Русије. Средином јуна у Бечу, на састанку централне групе Минхенске конференције о безбедности, он је изјавио: „Реална политика у односима са Русијом је … блокирање силом њених експанзионистичких тежњи“. Изјавио је и да о нормализацији односа Европске уније и Русије не може бити ни говора све док „трају руска агресија на Украјину, летови руских авиона без транспондера у међународном ваздушном простору и отмице грађана Европске уније“. (Овде се има у виду сарадник естонске службе безбедности Естон Кохвер, који је задржан на граници са Русијом, и украјински војник Надежда Савченко, која је оптужена за саучесништво у убиству новинара из Русије­ – прим. аут.)

Крајем маја, у талинском међународном медија-клубу „Импресум“, пољски политиколог и политичар Матеуш Пискорски изнео је своје мишљење о растућој напетости у прибалтичком региону: „Збигњев Бжежински и Џорџ Фридман стално говоре да је у интересу САД да се створи зона трајне нестабилности, како би се тиме сметало процесу интеграције ЕУ и Евроазијске уније“, а командант ваздушних снага Русије, генерал-пуковник Владимир Шаманов крајем истог месеца изјавио је за руске медије да су „ризици увлачења Русије у рат у порасту“.

Готово као потврду овоме, ТАСС је пренео наводе америчких новина The New York Times о томе да је Пентагон одобрио план размештања у источној Европи и балтичком региону тешке војне опреме у количинама које су довољне да опслуже јединице од преко 5.000 војника. То значи – око 1.200 јединица технике, од чега 250 тенкова М1-А2, војних аутомобила Bradley и хаубица, укупне цене око једне милијарде долара. У Пентагону чекају само одобрење ове иницијативе од стране министра одбране САД Ештона Картера и Беле куће. Иако се претпоставља да би председник Обама могао да искористи право вета, саме ове намере говоре за себе. Иако као објашњење користе претњу од стране Русије, размештајући војну технику и снаге брзог реаговања (пет хиљада војника) у балтичком региону, САД се под плаштом НАТО приближавају границама Русије. Стога је прилично јасан одговор на питање: „Ко коме прети“?

Столтенберг, Роивас
Столтенберг, Роивас

Појас нестабилности се шири

Остаје друго питање: Да ли је раст напетости у балтичком региону само пропагандни маневар који би требало да одвуче пажњу током овог хибридног рата? Милитаристичка бука у овом делу Европе је толико заглушујућа и наметљива, а реална милитаризација држава толико очигледна да су експерти почели да причају о овом региону као о могућем „резервном аеродрому“ за потпаљивање регионалног конфликта с Русијом. Није случајно што је током последње две године Запад постао заинтересованији за одговор на питање да ли су међу становништвом балтичких држава, које великим делом говори руски језик, подједнако снажни проруски ставови као што је то случај у Донбасу или Придњестровљу. На пример, у Естонији су „критични делови“ североисток државе, као и њена престоница, а у Летонији Рига и Латгала. Другим речима, Запад испитује могућности за изазивање још једне „вруће тачке“, поред Придњестровља, управо у балтичком региону, или, пак, да уцењује Кремљ таквом могућношћу. Зато су провокативне војне вежбе на североистоку Естоније, где је велика концентрација људи који говоре на руском језику, усмерене управо на испитивање могућности за реализацију таквих замисли.

У случају да устаници Новорусије пређу у напад, поново би могли да буду корисни унапред припремљени, „резервни“ полигони, како би се појачао војни конфликт – Придњестровље или/и Прибалтика.

Постоји још једна основа због чега се треба плашити овог сценарија. На сајту „Руске планете“ (rusplt.ru) новинарка Дариа Андрејевна пише у чланку „Естонија претендује на део Русије“ да иза жеље Естоније од прошле јесени да једнострано доврши процес демаркације границе са Русијом стоји могућност приграничног конфликта, будући да таква деловања према слову међународног права немају никакву правну снагу. То потврђује и шеф катедре уставног и међународног права Државног универзитета управе (ГУУ), професор Владимир Таболин, и додаје да „Естонија све време покушава тако нешто да учини како би наудила Русији“. Осим тога, у Естонији још увек постоје тенденције да јој се врате спорне пограничне области, које су током распада СССР припале Русији. Овакве бојазни су актуелне из још једног разлога. У Донбасу сукоб може да се заврши миром, због чега би Западу био потребан нови конфликт. У случају да устаници Новорусије пређу у напад, поново би могли да буду корисни унапред припремљени, „резервни“ полигони, како би се појачао војни конфликт – Придњестровље или/и Прибалтика.

nato estonija
Поред тога, експерти су почели све више пажње да посвећују и Грузији, и то као елементу нестабилног појаса око Русије. Недавне ратоборне изјаве Тбилисија усмерене против Кремља, као и потписивање уговора са Француском о испоруци нових система ПВО, чине основаном претпоставку да Запад може да изазове још једно војно жариште поред Русије. А можда и више од једног. Немири у Јерменији већ имају очигледан „мајдански“ рукопис. Међутим, Запад се не зауставља на Кавказу. Како јавља руски портал Ritmeurasia.org, познати киргистански теолог Кадир Маликов изјавио је да је, према његовим информацијама, Исламска држава издвојила за свој централноазијски огранак „Мавераннахр“ (Трансоксијана) око 80 милиона долара, са циљем дестабилизације региона. Иако водећи киргистански политиколог, директор експертског клуба „Далил плус“,Марс Саријев сматра да ове информације треба озбиљно проверити, а да проницање Исламске државе у Средњу Азију није могуће услед недостатка ресурса, не треба сматрати немогућим да јој у томе помогну Сједињене Државе и то преко Авганистана. За тако нешто већ постоје и докази.

Оваква војна сарадња наводно неутралне Финске са државом захваћеном ратом говори о растућем анти-руском луку свих мање или више ратоборно настројених суседа Русије.

И то није све. Виши научни сарадник Међународног центра одбрамбених истраживања, естонски експерт за политику одбране, Јан Муруметс, према подацима портала rus.delfi.ee, подвлачи: „Не треба заборавити да граница Литваније с Русијом пролази само кроз Источну Пруску (какав је само топоним искоришћен, реваншистички – прим. аут.). Овде је за управљање било каквим озбиљним маневром од стране Русије неопходна и територија Белорусије. Колико је политичко руководство потоње спремно да учествује у оваквој авантури?“. На крају, према мишљењу руских експерата, агресивна усмереност Запада против Русије види се још и у његовој забринутости услед појачаног присуства Русије на Арктику. О томе сведочи једна сензационална вест за естонске читаоце, коју је пренео сајт rus.delfi.ee, о сарадњи Снага одбране Естоније са Северном војном групом Европске уније. Њен командант, пуковник Торбјон Ларсон, недавно је посетио Талин како би спровео инспекцију естонског контингента ове групе. Занимљиво је још и ново запажање Људмиле Николајевне на порталу svpressa.ru о томе да је „према подацима независних новина у Финској, од почетка јуна у Украјину већ испоручено неколико стотина финских АМВ 8х8 оклопних возила, односно вишенаменских оклопних транспортера“. Оваква војна сарадња наводно неутралне Финске са државом захваћеном ратом говори о растућем анти-руском луку свих мање или више ратоборно настројених суседа Русије.

nato brisel skup

Балтички регион – тројански коњ НАТО

О томе да Брисел и Вашингтон воде двоструку игру у циљу ширења хибридног рата у Украјини, притом корећи Русију за наводно неиспуњавање договора из Минска, које, заправо, уз благослов Европске уније, не поштује управо Кијев, сведочио је и каљињинградски портал NewsBalt још 27. марта прошле (!) године. Војна обавештајна служба САД упозоравала је тамошњи Конгрес о повећаној вероватноћи упада војске Русије у Украјину. И не само у њене источне и јужне регионе, већ и, како је претходно извештавао главнокомандујући снагама НАТО у Европи Филип Бридлав, с циљем уласка у Придњестровље. И? Прошло је више од годину дана. Није се десило ни једно ни друго. Или је то била грешка Запада, који је на тај начин одао своје планове – увући Русију у локални конфликт?

Ма шта говорили на Западу о руској претњи у балтичком региону и неопходности примене превентивних мера, чињенице стоје – у овом региону, на границама Русије, убрзано расте војни потенцијал САД и НАТО. Притом, наивно је говорити о ротацији војника, а не о константном присуству војске. У интервјуу за естонске окружне новине „Виру Проспект“, амбасадор САД у Естонији Џефри Левин лицемерно је изјавио: „Тренутно се у Естонији већ налазе америчке јединице…али се налазе овде по привременом, а не трајном основу…не може се рећи да ми покушавамо да утичемо на владу Естоније, како бисмо овде добили сталну базу“. Ово је, међутим, лаж: „привремено“ се ипак испоставља „трајним“. Непрекидна ротација америчких војника током бесконачних обука подсећа на рад нафтних рафинерија, рецимо, у Сибиру.

baltik

Током сусрета с делегацијом комисије оружаних снага Сената САД, премијер Естоније Тави Ријвас захвалио је сенаторима за дозволу да се из дела буџета САД за 2016. годину намењеног за одбрану издвоје средства за учвршћивање безбедности источне Европе и развој НАТО авио-базе Емари (у близини Талина). Другим речима, Естонци кроз амерички новац усавршавају војну базу НАТО по сталном основу.

Поред тога, према подацима једног естонског портала, Министарство одбране Естоније упутило је влади ове земље документ према коме се оружаним снагама САД даје право на „несметан приступ објектима повезаним са њиховом делатношћу – авио-бази Емери, Централном полигону, војним објектима у градићу Тапа“. Другим речима, Американци ће моћи да се осећају као код куће. Под истоветном америчком „окупацијом“ могу се наћи и други објекти, „које Естонија у будућности може предати на коришћење америчким војницима“. И што је још важније: одговорност за одржавање објеката који су Американцима предати на коришћење, као и за војну опрему САД која се тамо налази, преузима на себе естонска страна. Чинећи то, она преузима на себе дужности Американаца, самим тим негирајући њихово присуство у Естонији.

Управо зато је тешко не сагласити се са Владимиром Вујачићем, који у чланку „Балтичке државе – тројански коњ ЕУ“ на порталу ИА РЕХ пише: „Једини реални извор опасности за балтичке државе јесу управо јединице америчких оружаних снага, које могу намерно изазвати провокацију у региону“.

Талин, 27. јун 2015. године

nato estonija 2
Аутор: Дмитриј Кленски
Превод: Никола Косовић
Извор: ИА Rex, Нови Полис

Напиши коментар