Интервју: Професор др Даница Радуновић Столић, о актуелним проблемима српског језика


dru-jezik-MALA
Професор др Даница Радуновић Столић о актуелном проблемима српског језика, говора и писма. Наш језик највише кваре псовке.

– Учитељи, наставници, професори за своје „противнике“ имају медије, језик улице и сл. -Наша истраживања показују да све више пажње треба обраћати на патологију говора. –Приврженост ћирилици, православљу и породици је најчвршћа повезаност са идентитетом, па самим тим и са опстанком, каже др Радуновић-Столић

Професор др Даница Радуновић-Столић рођена у Приштини, предаје Методику развоја говора деце предшколског узраста и Културу говора на Високој школи за предаваче у Алексинцу. Била је ангажована и у звању доцента на Филозофском факултету у Косовској Митровици за предмет Методика наставе српског језика и књижевности. Поред рада у настави бави се писањем есеја, студија, приказа и методичних приступа одређеним књижевним темама. Аутор је неколико рецензија прозе и поезије као и неколико књига. Разговарамо о актуелним проблемима српског језика, говора и писма из угла њеног рада и искуства.

* Песник и академик Матија Бећковић је крајем јула ове године, говорећи на скупу у Ваљеву, рекао да је наш језик угрожен и да би „боље било да смо бранили језик него државу“. Како ви тумачите ове речи?

– Речи песника и академика Матије Бећковића су прожете мудрошћу, као уосталом и целокупно његово песничко дело. Камо среће да млади више слушају и читају Бећковића. Међутим, тешко је данас говорити о одбрани језика, с обзиром на то да да је много више оних који га „нападају“. Кад то кажем мислим на различите утицаје које на наш савремени језик имају варваризми, медији, електронски пре свега, нове технологије и слично.

* Колико су породица и окружење важни за развој добре вербалне комуникације и културе говора код деце и младих?

– Говорна интеракција између родитеља и деце веома је битна, пре свега за њихов психички развој и рано васпитање. Дакако, говор је важан чинилац у њиховом детињству, посебно ако знамо да су родитељи, а пре свега мајка први говорни узор. Али, родитељи мало времена проводе са својом децом, па не можемо говорити о њиховој вербалној „сарадњи“. И најмлађа деца су препуштена гледању цртаних филмова, а све више и игрању компјутерских игрица. Као што сам у једном другом интервју рекла: „ Са цртаним јунацима се не разговара“.

* А колико се све то постиже учењем и знањем у школским институцијама?

– Улога васпитача у вртићима је изузетна, с обзиром на то да су подучени у развијању правилног говора код деце. Јер, на том узрасту деца усвајају говор, не уче га у правом смислу те речи. Улога учитеља и наставника, пре свега српског језика и књижевности је од пресудног значаја. Међутим, они за своје „противнике“ имају медије, језик улице и слично.

* Какви су наставни програми по којима радите, да ли сте задовољни?

– Програми по којим радим су одлични. То су предмети који се тичу говора деце предшколског узраста. Наша истраживања показују, нажалост, да све више пажње треба обраћати на патологију говора као појаву која се препознаје у гласовним дисторзијама, оштећењима гласова, у појавама  дислалије, а на школском узрасту и дислексије и дисграфије.

* Да ли су младе генерације свесне идентитеског значаја језика и писма?

– Наши студенти су свесни значаја који имају као будући васпитачи. При упису на факултет обавезно пролазе кроз проверу говорних способности. Услови у којима радимо на Високој школи за образовање васпитача у Алексинцу су изузетни. Поседујемо опрему која подразумева савремено обављање наставе уз савремене методе рада. И такође, оно што је битно за струковне студије , наши студенти, осим теоријских знања, стекну и практично искуство у објектима ПУ „Лане“ у Алексинцу, тако да током студија остваре и триста сати праксе.

* Шта је то што квари српски језик?

Наш језик квари наша небрига према њему. Нажалост, чини се да је стање небриге и површности одавно захватило све поре друштва, па језик у том смислу није никакав изузетак. Питање које сте ми поставили је прво питање које постављам студентима. Они имају различите одговоре , као што су : језик кваре туђице, жаргони, неправилан акценат, непознавање граматичке парадигме и сл. Наш језик највише кваре псовке које су код нас у нашој (не)култури одомаћена појава. После тога долази све остало.

* Какав је жаргон савременог адолесцента на Косову и Метохији а какав у Алексинцу где такође предајете и да ли се жаргоном квари језик?

-Драгослав Андрић је својевремено написао „Речник жаргона“. Данас омладина не би разумела те жаргоне. Жаргони су стил изражавања једне генерације којим она хоће да покаже своју посебност. Жаргони су најопаснији кад замењују целе изразе, када сужавају језичко размишљање, када пасивизирају потребу за обликовањем мисли.

Не мислим да се по питању жаргона млади у Србији битно разликују.

* Да ли је на Косову и Метохији присутан и шатровачки говор?

– Језички ареал који зовемо призренско-тимочким  и косовско-ресавским, нажалост не припадају књижевним говорима. Тиме је овим нашим говорима, односно људима који тако говоре – нанета велика неправда. Залажем се свакако за наш књижевни језик, а ту спада само шумадијско-војвођански говор. Мислим да је требало, као што имамо два равноправна писма, али ћирилици дајемо предност због наше традиције и културе, тако стандардизовати и питање наших говора – оних који су књижевни, којима дајемо предност, али ни ове друге није требало одбацити.

* Трагично је све што нам се дешава са ћирилицом и што је губимо већ на почетку школовања деце. Каква је ситуација са употребом ћирилице на подручју Косова и Метохије, шта сте приметили?

– На Косову, међу Србима, ћирилице има више него било где у Србији. У Београду је готово нема. Приврженост ћирилици, православљу и породици је најчвршћа повезаност са идентитетом, па самим тим и са опстанком.

* Како медији утичу на српски језик и писмо , а како информационе технологије?

– Медији имају погубну улогу на наш језик. У медијима има веома квалитетних програма из културе, али су они махом у терминима који не привлаче децу и младе.

Многи кажу, кад се јаве критике на рачун програма који су оличење вулгарности и примитивизма, промените програм. То је стварно најлакше, али млади тада нису у току, не знају шта се догађа у популарним тзв. ријалити емисијама које трају и по неколико месеци. Да не би били ван времена млади гледају и такве емисије. Информационе технологије омогућавају брзу комуникацију преко друштвених мрежа. Али, млади никада нису били усамљенији посебно у великим градовима. Живот се своди на виртуалну стварност. У свему треба пронаћи меру. Информационе технологије треба да помажу, а не да одмажу.

* Има лингвиста који сматрају да брига о чистоти српског језика подразумева писање ћирилицом. Којим се писмом ви служите и ваши студенти и да ли водите рачуна о томе?

– Бечким договором који је Вук Караџић потписао у Бечу 1850. године, Срби су прихватили латиницу као своје друго писмо. То је била нека врста уступка коју је прихватила српска лингвистичка делегација. Хрвати су тада прихватили штокавски дијалекат ијекавског изговора као свој књижевни језик. Двоумећи се између чакавског и кајкавског, они су одлучили да прихвате Вуков говор, односно српски језик као свој књижевни. То што имамо два писма само је наша предност, али никако не бисмо смели да запоставимо ћирилицу на уштрб латинице. Ћирилица је, на шта би требало посебно да будемо поносни, најсавршеније писмо на свету.

Студенти све писане радове, од семинарских до дипломских и специјалистичких пишу искључиво ћирилицом. Приватно могу сами да се опредељују.

* Да ли се слажете са тврдњом да писање ћирилицом ограничава употребу страних речи исто као што писање латиницом поспешује њихову употребу у српском језику?

– Не слажем се са том тврдњом. Употреба страних речи је потреба када су те стране речи научни и стручни термини. Или, како је Вук говорио, стране речи могу се одомаћити и постати „у обичај узете речи“. Дакле, можемо их прихватити када немамо одговарајућу замену.

* Какве разговоре водите са колегама у вези најважнијих питања која се тичу српског језика и писма и колико често вам се ставови подударају или разилазе?

-Са колегама се не разилазимо када је у питању српски језик и ћирилица. Свесни смо чињенице да смо неким лингвистичким али и другим договорима у прошлости, посебно у периоду јаких свесловенских идеја, много добили и још више изгубили. Последице тих „договора“ и одлука виде се и данас.

Аутор: Славица Ђукић
Извор: Јединство, Видовдан


Напиши коментар