„Кад се родиш у колони“ – потресна песма новосадског кантаутора


Фото: Студенти за истину
Фото: Студенти за истину

Јутро моје чије ли си и коме те остави
Дрхте руке што ме буде, док шапатом говори
Чувај ми се срно мала, иди, не заборави
Ту где расту дивље лијеске, ту су наши корени

Као перје кад полети из топлога јастука
Кренули су ко уклети до последњег јаука
Један народ што се роди баш на путу туђе славе,
Два без душе, трећи – без главе.

Кад се родиш у колони и кад звона зазвоне
Муку под руку и – туђино ево ме,
Кад се родиш у колони, сва се врата отворе
Дуг је пут од правде до истине

Правду дјеле, правду знају, истину не питају
А могли би, света земљо, с камена да читају
Крајино, аљино, мој дренићу самоникли
Дал` смо и ми мој дренићу, из камена тога никли

Кад се родиш у колони и кад звона зазвоне
Муку под руку и – туђино ево ме,
Кад се родиш у колони, сва се врата отворе
дуг је пут од правде до истине

Има ноћи када цвиле избјегличке капије
Кад се ћаћа из сна буди на дну пусте авлије
Грли ћаћа вjетар леден па у њедра савија
Мисли дивни с Велебита то горама завија.

Кад се родиш у колони и кад звона зазвоне
Муку под руку и – туђино ево ме,
Кад се родиш у колони, сва се врата отворе
дуг је пут од правде до истине

Аутор: Небојша Бркић
Извор: Радио Нијагара, СРБски ФБРепортер


Напиши коментар