Добровољци српске војске: Браниоци су напустили град


Trupe_odbrane_Beograda_oitobar_1915
Долазак добровољаца у штаб Одбране Београда дочекан је са изненађењем јер је команда била обавештена да је цео одред изгинуо на Дунавском кеју.

Сремски добровољачки одред после поноћи 7. октобра 1915. године прихватио је борбу са непријатељским трупама. У нападу на Дунавском кеју „на нож”, од куле Небојша до кафане „Шаран”, тешко је рањен командант одреда Игњат Кирхнер, а јединица је доживела тешке губитке од митраљеске и топовске ватре. Само од експлозије тешке гранате у Банатској улици бр. 40 погинуло је 40 добровољаца. Током 7. октобра Сремски добровољачки одред тукао се против аустријских и немачких трупа на београдским улицама и имао је, од 360 људи, 223 избачених из строја. А 8-9. октобра 1915. године остаци одреда су на београдским улицама подизали барикаде и засипали аустронемачке трупе у наступању и последњи од бранилаца су напустили Београд. Њихов долазак на Торлак, у штаб Одбране Београда, дочекан је са изненађењем јер је команда била обавештена да је цео одред изгинуо на Дунавском кеју.

„При последњем повлачењу 1915. овај одред остаде да брани престолницу и, како су ми причали, изгибе сав до неколико десетина људи. Рањеног Кирхнера изнеше из ватре и спасише”, писао је о борбама Сремског добровољачког одреда у Београду Перо Слијепчевић. „Тај је одред имао срећу да у последњим тренуцима брани сам град Београд од непријатеља”, писао је Милош Шкарић. „Борили су се по улицама са непријатељем и у ужасним уличним борбама готово сви изгинули.  И сам Кирхнер је био тешко рањен, но га другови изнеше из борбе и спасише. Мали се део добровољаца овог одреда спасао прелазом преко Албаније.” Такозвани Одреди жандара основани су током 1915. године, а јуна 1915. године одреди су добили назив „Летећи жандармеријски одред”. Једно одељење овог одреда, снаге 500 људи, било је у Призрену, друго у Скопљу, треће у Битољу. Људство одреда давали су Срби, бивши ратни заробљеници, највише из Лике и Војводине, као и известан број добровољаца из САД. До почетка бугарског напада на Србију, октобра 1915. године, ова јединица је као мобилна служила за одржавање реда у Новим областима и за против комитске акције у Македонији. Почетком бугарског напада 1915. године „Летећи жандармеријски одред” постао је део трупа Нове области и учествовао је у борбама против бугарских трупа. Од средине октобра 1915. године делови одреда борили су се у Качаничком кланцу против делова 3. бугарске дивизије. Дописник париског „Журнала” писао је да су добровољци жандармеријског одреда „правили чуда од јунаштва”. „Двеста жандарма, крвећи се месец дана, до 14. новембра бранило је Качанички кланац.” За жандарме у Качаничком кланцу говорило се да се „боре са бугарским оперативним јединицама као рисови”.

Приликом повлачења француске војске из Македоније, средином новембра 1915. године, одред се нашао у саставу 8. пука афричких ловаца. Војвода Јован Стојковић Бабунски известио је 17. јуна 1916. године српску Врховну команду да је у одреду остало још 118 људи са два наредника, једним поднаредником и пет каплара и да се код њега у одреду налазе и војвода Цене Марковић и стари војвода Стева Недић Кела, који је и тешко рањен. „Летећи жандармеријски одред” тада је стављен под српску Врховну команду, али је она 14. септембра 1916. године наредила да се одред не уводи у борбу, „пошто је за њега резервисана нарочита улога за коју ће следовати накнадно наређење.”

Под надзором српске Врховне команде, током 1915. године формирана су два добровољачка батаљона која су дала институционални оквир, у оквиру којег су се прикупљали и организовали добровољци 1915. године. То је био начин да се избегну оне слабости у деловању које су примећене у организацији четничких одреда током борби 1914. године, а које је уочио мајор Војин Поповић, у свом писму српској Врховној команди јуна 1915. године. Добровољачки одред који је основан крајем септембра 1915, а који је бројао више од 3.500 људи, показао је измењену структуру људства у добровољачким јединицама, што је била последица већег укључивања Срба из Аустроугарске у српски добровољачки покрет током 1915. године.

Веће укључивање аустроугарских Срба у српску војску свакако да је било последица победа српске војске у лето/јесен 1914. године. У прегледу добровољаца Добровољачког одреда из марта 1916. године на Крфу, када је бројно стање јединице после повлачења преко Албаније и током опоравка на овом грчком острву износило 1.894 људи, видљива је структура људства Добровољачког одреда.

Наставиће се…

Претходни делови: Добровољци српске војске: Избачени из стројаДобровољци српске војске: Тврдоглаво су држали положаје

Аутор: Милан Мицић
Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs

Извор: ПолитикаЈадовно


Напиши коментар