Добровољци српске војске: Тврдоглаво су држали положаје


Sremski_dobrovoljacki_odred
Сремски добровољачки одред

Од Добровољачког одреда, после борби 1915. и повлачења у одступници српске војске, јануара 1916. остало је свега 500 људи способних за борбу.

Северно од Букове главе, на Гаџиној пољани, Други добровољачки батаљон, ојачан једном четом Првог добровољачког батаљона, водио је борбу прса у прса са бугарским јединицама, тако да су ровови два пута прелазили из руке у руку. ,,Од 218 људи 1. чете Другог батаљона за три четврти сата не оста до 56, 3. чета се преполови, од 60 Херцеговаца из Америке оста 6-7 људи. Истовремено, крвио се Први и Трећи даље у лево. Поред свих губитака, поред зиме, поред растегнута фронта и надмоћи непријатеља добровољци држаху положаје тврдоглаво. Али Бугари пробише фронт даље на југу, према Врању, и зађоше им за леђа.” Шеснаестог октобра (29. октобра по новом) долази наређење да се повлаче, писао је о борбама око Власинског језера октобра 1915. године Перо Слијепчевић. Према непотпуним извештајима, у операцијском дневнику Добровољачког одреда забележени су и његови губици у борбама на Власини 14-31. октобра 1915. године укупно 660 људи, од чега је 101 погинули добровољац.

Војвода Вук, мајор Војин Поповић преузео је команду над Добровољачким одредом 6. новембра 1915. године. Одреду се прикључило око 200 добровољаца, од њих 500 који су се борили око Врања, а 12. новембра 1915. године, услед великих губитака, укинут је Четврти батаљон и од придошлица су попуњена остала три батаљона. Добровољачки одред, исцрпљен борбама, преузео је улогу одступнице Друге армије војводе Степе Степановића.

Добровољачки одред кретао се у одступници према Приштини, где се око реке Ситнице сукобио са немачком коњицом, а почетком децембра 1916. године борио се у Метохији против Албанаца. Најкрвавије борбе са Албанцима Добровољачки одред је водио 2. и 3. децембра 1915. године око Дечана. Од 6. до 23. децембра 1915. године Добровољачки одред се одмарао у Плаву и спречавао дезертерство из 17. пука, да би 27. децембра стигао у Скадар; од 30. децембра 1915. до 16. јануара 1916. године одред је боравио у близини Љеша и осигуравао прелаз престолонаследнику Александру Карађорђевићу, 14. јануара 1916. године – од Медове до Љеша. У тренутку када је одред очекивао укрцавање у савезничке бродове, вратили су га на ушће Бојане да штити укрцавање српских трупа. Албанци су отварали ватру из кућа са свих страна, док су се добровољци привлачили кућама и у њих бацали ручне бомбе тако се пробијајући кроз албанска насеља. Од Добровољачког одреда, после свихборби 1915. године и повлачења у одступници српске војске, остало је јануара 1916. године свега 500 људи способних за борбу.

Добровољачки одред мајора Војина Поповића 1915. године, састављен од остатака четничких одреда из 1914. и Срба из Аустроугарске, ратних заробљеника из Србије и Русије и српских печалбара из САД, био је јединица изузетно високог борбеног морала. Новембра 1915. године заповедник одреда упутио је српској Врховној команди допис о стању одреда у којем је, између осталог, рекао: „Морал код војника одреда, упркос напора физичких и оскудице у храни и оделу, услед сталног покрета, увек је, благодарећи поступању старешина који су увек претходили примером у сношењу свега, на завидној висини, што се најбоље види по дезертирању које је код добровољаца било у незнатном, неурачунљивом броју.”

Због тога је Добровољачки одред, као јединицу, српска Врховна команда користила за спречавање дезертирања осталих трупа, као приликом проласка кроз Приштину, када су добровољци истеривали сакривене српске војнике који су чекали да се предају непријатељу, или у Плаву, када су спречавали дезертирање 17. пука или када су одређивани за хватање војних бегунаца у Медованском заливу јануара 1916. године. Према тврдњи Пера Слијепчевића, наредбу да се врате на ушће Бојане и да штите укрцавање српских трупа јануара 1916. године добровољци Добровољачког одреда Војводе Вука дочекали су певањем.

Сремски добровољачки одред основан је још 1914. године и његов командант је био бивши аустроугарски официр банатски Немац Игњат Кирхнер. Уочи аустро-немачког напада на Београд, 7. октобра 1915. године, одред је бројао 360 бораца, а 70 младића који су одбијени од пријема у подофицирску школу у Скопљу примљени су у овај одред без претходне војничке обуке. Сремски добровољачки одред уочи напада на Београд налазио се заклоњен у робијашким ћелијама на горњој београдској тврђави.

Борбе за Београд трајале су од 6. до 9. октобра 1915. године. Против 20 српских батаљона и 75 топова, аустро-немачке снаге имале су 66 батаљона и 275 топова, од којих 108 тешких топова, тако да је напад на Београд био праћен тешким бомбардовањем града.

Наставиће се…

Претходни део: Добровољци српске војске: Избачени из строја

Пише: Милан Мицић
Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs
Извор: ПолитикаЈадовно


Напиши коментар