Економска колонизација Србије


vucic
Историја се понавља, а народ који не зна да извуче поуке из историје, осуђен је да живи са свим последицама, јер како се често каже, историју пишу ветрови. Мени делује да у Србији историја никада никога није научила било чему и да је наш народ осуђен да доживљава историју непредвидиву као и ветрове.

Међутим, оно што се дешава у последње време, изгледа по свему судећи да је понављање историје. Много пута у историји власти су издале вољу народа, али тешко је у целој историји наћи пример да је воља народа издана толиком брзином и ефикасношћу као данас. Како је наша Влада одлучила да штеди на грађанима Србије и како је директно условљена Међународним финансијским организацијама и Европском Унијом, није ни чудо што се то све десило тако брзо. Како су представници Европске Уније и свих осталих организација јасно видели да имају посла са врло очајним премијером једне земље у којој је све на распродаји, направили су тачно оно што би сваки искусни преговарач у таквој ситуацији направио – притегли су га, тражили су још, а јуче ујутру су и добили још! Унапред су у ствари добили све!

Економска шанса Србије сведена је на најмањи могући ниво, јер је прокоцкала све своје прилике и сада је постала економска колонија – тачно оно за шта је већ годинама била и превдиђена. Наш премијер се или препао пута у непознато или је од самог почетка био неспреман и без воље да земљу поведе у правом смеру. Пред собом је имао, дословно пред собом, веома велику подршку грађана Србије. А данас ти исти животи грађана огледају се преживљавањем, бедом и сиромаштвом. Не само да је народ био спреман за ”пут у непознато”, већ је и мислио да се на том путу већ налази. Међутим, ”ЕУ породица” на челу са мајком Меркел понела се према овој Влади веома окрутно. Чак је и јавна тајна да ММФ, тај вечити симбол финансијске експлоатације, кроји нашу економску политику. Али, ”породица ЕУ” иде још даље и пристаје само на оно што њој одговара. На пример, усвајање ”Резолуције о Сребреници” у Европском парламенту. Довољно да се покаже ко је газда Србији.

Наша Влада није чак ни настојала да се одупре оваквим мерама, што је већ само по себи трагично. На овај начин кажњени су сви грађани Србије и то на крајње бруталан и болан начин. Из стрикно практичне перспективе, за српски народ било би боље да нам је актуелни режим одмах све предочио и рекао да све прихвата или да уопште нису долазили на власт са оваквим намерама.

Наступи премијера заправо само показују са ким има посла. А то можемо описати на следећи начин: врло моћни људи погледају вас у очи и кажу вам: У праву сте по свим питањима о којима говорите, али свеједно биће онако како ми кажемо! То је политика Европске Уније. Тужно је то да је ово тек почетак и није крај. Берлин вероватно жели још, задњи ударац. Ситуација са мигрантима то јасно показује.

Али, Србија је већ изгубила. Србија је постала економска колонија. Србија ће изгубити и свој суверенитет, а Влада Србије кредибилитет. Србија третирана на овај начин је поражена и окупирана. Као и у случају других колонија, земљи ће се узети њено богатство док јој се у исто време намеће диктаторска контрола. Српски народ је издан и сада је битно да се што пре опорави. Народ је насамарен, стога није ни чудно зашто премијер стално говори да одлуке доноси ”у име и за добробит грађана”. Управо долазак овог режима на власт даје им легитимно право да то кажу јер их је велика већина грађана изабрала на изборима.

Грађани Србије не смеју дуго бити збуњени. Потребно је брзо се опоравити од овог шока и нешто научити. Премијер не говори истину када каже да је свим својим потезима спашавао грађане и земљу од још веће катастрофе. Није он спашавао земљу, спашавао је елиту, тајкуне, а цену за све ће платити грађани, робовска радничка класа од које се сада очекује да прихвати самоубиство.

Након мера штедње и опште распродаје стратешких и националних ресурса, јавних добара, наш спољни дуг ће се смањити тек врло мало. Влади Србије није остало пуно простора за маневар, осима чињенице да ће се и даље задуживати и све дубље тонути у дужничко ропство, све док од Србије не остане само име, грб и застава. Неки кажу да се Први светски рат водио пушкама, Други тенковима, а Трећи се води економском колонизацијом. Очигледно већ живимо у времену када се неким новим начинима заузимају државе!

Аутор/Извор: Данијела Ружичић, економски аналитичар


Напиши коментар