Хрвати неће да отворе врата за српски Књаз, „јафа“ кекс је „њихов“ и у Србији је све јефтиније!


"Јафа" и "Домаћица" у једном загребачком маркету
„Јафа“ и „Домаћица“ у једном загребачком маркету

Репортер „Новости“ у загребачким мегамаркетима, у потрази за нашим производима. За чувену воду мисле да је књига, а наша роба на рафовима практично је скривена.

Питање је било више него једноставно: да ли би купили „књаз милош“ да стоји на рафовима“? Одговор још краћи: Шта је то „књаз милош“? Можда мини загребачка анкета и није по правилима струке посве репрезентативна, али је готово сигурно да би сличне одговоре добили и на далеко већем узорку. Двадесетак Загрепчана у две велике самупослуге које држе странци и једној „Конзумовој“ махом су се чудили када су чули да је реч о светски познатој води, с адресом производње у Србији.

– А ја мислио да ме питате за неку књигу – каже загребачки студент економије Дражен Божић, уједно додајући да при куповини уопште не гледа одакле је неки производ. -Видите, био сам уверен да су „јафа“ кекси „наши“. Не смета ми, наравно, што су произведени у Србији и даље ћу да их купујем.

Ако је судити по овој нашој малој провери расположења загребачких купаца, нико нема ништа против да рафови загребачких продавница имају више српских производа. Обрнуто, многи се жале да током посета Србији виде и пробају разне укусне производе којих овде једноставно нема.

– Моја екипа зна понекад да оде на викенд у Београд и редовно одлазимо у продавнице. Камо среће да нешто од тога дође и овде, јер је све у Србији далеко јефтиније. А много и боље – говори Сунчана Павлетић, која се ускоро спрема као лекар да настави школовање у Немачкој.

Али, готово невероватно, наишли смо и на једног Загрепчана који јако добро зна и шта је „књаз милош“ и зашто га нема на рафовима.

– Све ћу да вам испричам, али немојте да ми стављате име. Радим у једној државној институцији па би могли да ми замере – каже нам он, додајући да је упознат са напорима да се српска роба продаје и у Хрватској, али да се увек нађе нека препрека за увознике. – Моје колеге где радим знају све детаље, а није нека посебна тајна да је лакше пласирати робу из Словеније или Аустрије, него из Србије. Колико знам нема одбојности међу купцима, већ обрнуто.

У продавницима у хрватској престоници, воду из Србије није могуће купити
У продавницима у хрватској престоници, воду из Србије није могуће купити

Било како било, када смо покушали да у Хрватској господарској комори дођемо до пуне истине због чега српских производа нема више у Хрватској обасули су нас, пре свега бројкама. Из њих је, искрено, тешко ишчитати да ли пласман српских производа у хрватским продавницама расте или пада у односу на готово краљевски третман који имају „Краш“ или, рецимо „Подравка“ у Србији. У великом хрватском трговачком ланцу кажу нам да је више од 600 српских производа на њиховим полицама, али, искрено, нисмо у то могли на лицу места и да се уверимо. Пронашли смо двадесетак, а већина је била смештена на мање атрактивна места.

– Заиста немам ништа против да српски производи дођу у Хрватску. Крајње су глупе свађе наших политичара, којима је то већином душевна храна, пребацивати на економски план, а не знам никога ко то и чини. Куповали би, па и минералну воду о којој говорите, само да је ту има – рекао нам је Дарко Мравињак, службеник из Карловца, који се затекао у загребачкој самопослузи.

Хрватска влада коју ускоро чека провера на изборима, последњих дана мандата даје звучне најаве како ће српским извозницима широм да отвори врата.

Домаћа“ уља из Шпаније

Истраживања су показала да 72 одсто хрватских купаца пре свега погледа етикету на којој пише место производње, али се и са тим манипулише. Недавно се показало да врхунска маслинова уља, рекламирана као хрватски производ, долазе из Шпаније, а то, овде генерално ником не смета.

– Никада нисмо дискриминисали српске компаније, дођите, лично ћу вас упознати са условима инвестирања – рекао је недавно министар економије Иван Врдољак, за чијег мандата баш и није дошло до отварања хрватског тржишта.

Како нам каже службеник из Загреба Ратко Доминовић, жао му је што српских производа нема и додаје како не зна зашто је то тако.

– За „књаз милош“, верујте, никада нисам чуо, а не знам има ли и „јамнице“ на српском тржишту. Али зато знам да овде могу да се купе све могуће минералне воде из Италије и Аустрије – каже Доминовић.

А да баш не би било, како сињски алкари кажу, погодак „у ништа“ на самом крају наше анкете намерно смо „гађали“ једног старијег Загрепчанина који је најбоље године провео у бившој Југославији. За „књаз милош“ зна, иако га није пио ни у заједничкој држави.

– Питате ме зашто и ваљда очекујете неки политички одговор. Ма не, ретко је могао да се добије, као и никшићко пиво. Све вам је то било јако слично као и сада – истиче Драго Мањвас, пензионер који ће ускоро прећи осамдесету. Увек је свако „гурао“ своје, а сада „гурају“ странци. Боље знамо што се производи у Кини и Швајцарској, него у комшилуку.

Наш "манчмелоу" на поду, умести на рафу, Сунчана Павлетић
Наш „манчмелоу“ на поду, умести на рафу, Сунчана Павлетић

Нема пара

– Кога брига одакле је производ, уз све ове рекламе „купујмо хрватско“. Куповаћемо оно што је најбоље и најјефтиније – објашњава нам Сунчана Павлетић.

Њена другарица, која је недавно завршила медицину, тмурно додаје да у Хрватској ионако нема простора за бирање, па „с обзиром на то да се пара нема, и ове приче су без везе“.

Аутор: Јурица Керблер, стални дописник Новости
Извор: Новости


Напиши коментар