Не свићу више српске зоре, само падају српске ноћи


Фото: Аманет
Фото: Аманет

Не свићу више српске зоре, већ само падају српске ноћи. Где смо одлутали? Шта нам се догодило? Што се себи замерисмо? Шта нам је браћо и сестре ако Бога знамо? Чиме нас Ђаво овако задужи и упрегну?

Има ли нас игде Срби или ћутимо по својим рупама и вододеринама? Где сте косовке девојке? Куд сте млади Обилићи? О чему гусле да гуслају и коме песме и приче да преносимо? Будите се браћо и сестре! Знам да је касно, али морате се пробудити. Боље је живети, па макар и кошмар него га само сањати. Буди се српска интелигенцијо заспала до чела у блату! Има нам Србија проблема, па не може сама. Хајде да решимо један, можда нам се ослади, па кренемо да решавамо све.

Милан Ружић. Фото: Искра
Милан Ружић. Фото: Искра

Коју земљу да називамо својом ако ову уништимо? Причам теби Србине што си заспао. Говорим и теби који читаш. Говорим и себи понекад кад сам се вољан саслушати. Главу горе народе, још се имамо за нешто залагати. Докле да вас сви моле? Не треба нам нико да иде на фронт. Није до тога дошло. Потребни су нам они који знају пробудити друге.

Господаримо собом, а служимо Богу, па ће нас и наградити. Не гледај у слова! Скачи! Покрени се! Дај нешто својој земљи. Не отимај јој! Ако још увек читаш ове редове, онда већ касниш. Почеће све без тебе. Дижи се човече упоран у лењости и буди упоран у ономе што нам сад треба. Отеше нам мозгове и отимају децу. Устајте браћо и сестре да не свићу више туђе зоре, а да наше буде само глуво доба! Докажимо да заслужујемо свануће. Изађите данас ван својих ћошкова и домова и дигните главе високо поносни на то што сте. Пробајте бар једном. Учинићете добро себи, својима, Србији, уснулим прецима, побацаним и зајамљеним костима јунака наших. Покушајмо барем данас тако да се понашамо и сутра ће већ бити лепше и наше да нам служи. Мора се од нечега почети, па почнимо од себе и свести о томе ко смо и шта смо.

Хајдемо браћо и сестре у своју слободу и у своје сутра. Неће нам их нико други подарити до ми сами себи. Будимо оно што смо, па ће нас сви као равне себи прихватити. Само напред са вером у Бога и у себе! Ако буде тако, стајања нам нема. А ако ти седиш и још увек читаш ова слова на папир набацана, онда већ касниш, а уколико касни бар један, нека нам Бог свима помогне.

Аутор: Милан Ружић
Извор: Искра

Напиши коментар