Добровољци српске војске: Уједињење или смрт


Крф: Српски војници укрцавају се на брод за Солун
Крф: Српски војници укрцавају се на брод за Солун

Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца је расформиран.

Међу преживелим добровољцима Добровољачког одреда остало је мишљење да су свесно жртвовани у најтежим борбама 1916. године, јер су они, а нарочито њихови официри, били војничка снага национално-револуционарне организације „Уједињење или смрт”.

Мирко Граховац, добровољац у Добровољачком одреду, тврдио је да је потпуковник Војин Поповић два пута команданту Дринске дивизије одбијао наређење да изврши јуриш на Сиву стену.

Батаљон Срба добровољаца основан је 1916. године од бивших добровољаца црногорске војске из Херцеговине и Боке, који су се определили да наставе ратовање у српској војсци. Наређењем Штаба српске Врховне команде од 29. марта 1916. године формиран је један полубатаљон са две получете, од којих су у једној получети били бивши добровољци Билећког батаљона, а у другој бивши добровољци Гатачког, Требињског, Бокешког и Црногорског батаљона. Мајор Љ. Борисављевић је формирао батаљон, а његов командант био је пуковник Алимпије Марјановић који је водио Добровољачки одред у борбама на Власини октобра 1915. године. Батаљон Срба добровољаца заузео је положаје на Солунском фронту код Корче и учествовао у борбама 17-27. августа 1916. године. Група од 79 добровољаца из овог батаљона нарочито се истакла у борбама на положају Звезда, 17. августа 1916. године, и била похваљена за „противстајање непријатељу 30 пута јачем и још са артиљеријом”. Јединица је такође водила борбе у периоду 12-20. септембра 1916. године, а 19. септембра батаљон се борио прса у прса са бугарском коњицом и тог дана су „војници и официри показали чуда од храбрости, презирање од смрти јуришавши под најјачом артиљеријском ватром, борећи се са бугарском коњицом у мјешави.” У оквиру 8. пука Дунавске дивизије, Батаљон Срба добровољаца борио се против бугарских трупа и у периоду од 7. до 11. октобра 1916. године. Нарочито су биле жестоке борбе на „чукама” око села Скочивира, где се батаљон тукао са бугарским јединицама прса у прса и где је имао губитке од око 100 људи, од чега 30 погинулих.

Батаљон Срба добровољаца није имао само војну функцију. „У току будућих даљих наших офанзивних операција имаће једновремено са војном акцијом да се решавају и извесна политичко-национална питања. За решавање ових питања биће од велике користи наши добровољачки одреди”, саопштио је министар војни Божидар Терзић начелнику Штаба српске Врховне команде у Солуну 19. новембра 1916. године, наводећи да је потребно да се батаљон Срба добровољаца повуче и не употребљава док не буде време за његов рад, да се не би сувише потрошио.

Децембра 1916. године српско Министарство војно дало је упутства српској Врховној команди како да се Батаљон Срба добровољаца припреми за национално-политичке задатке у процесу уједињења у једну државну целину. Према тим упутствима, требало је за водне официре примити људе „који су поуздани у сваком погледу” – из Херцеговине и Боке, као и из Црне Горе, из никшићке и морачке нахије, Куча и Бјелопавлића. Батаљон је требало поступно јачати Херцеговцима и Бокељима „како би утицај ове јединице на њихове родне крајеве био што јачи”, а „целокупан васпитни рад у Батаљону развијати у духу идеје националног јединства и уништавања провинцијалног сепаратизма.” Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца је расформиран, преформиран у две чете и упућен у 1. и 2. пук Моравске дивизије.

Добровољачки одреди на Солунском фронту први су од српских јединица већ августа 1916. године ступили у борбе са бугарским јединицама. Добровољачки одред мајора Војина Поповића, састављен највећим делом од српских добровољаца аустроугарских држављана, после крвавих борби освојио је Кајмакчалан 30. септембра 1916. године и имао је тешке губитке приликом јуриша на Сиву стену, 2. октобра 1916. године. У борбама на Грунишком вису и Браздастој коси новембра/децембра 1916. године, одред је сведен на 450 добровољаца, а у борбама на Грунишком вису погинуо је и командант одреда. Децембра 1916. одред је расформиран, а време расформирања одреда подударало се са хапшењем Д. Димитријевића Аписа, који је оптужен за покушај атентата на престолонаследника Александра.

Батаљон Срба добровољаца настао је од црногорских добровољаца из Херцеговине и Боке који су се определили да наставе рат у српској војсци. Истакао се у борбама на Солунском фронту августа-октобра 1916. године, али је касније повучен са фронта и намењена му је национално-политичка улога да у тренуцима евентуалног уједињења утиче на становништво Херцеговине и Боке и истовремено сузбија делатност људи црногорског краља Николе.

Крај

Претходни делови:

Добровољци српске војске: Избачени из строја,
Добровољци српске војске: Тврдоглаво су држали положаје,
Добровољци српске војске: Браниоци су напустили град
Добровољци српске војске: Легија смрти
Добровољци српске војске: Бодљикаву жицу кидали су голим рукама

Предлог Магацин-а:

Како је југословенство „убило“ српске добробвољце

Аутор: Милан Мицић
Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs

Извор: ПолитикаЈадовно


Напиши коментар