Ево објашњења зашто су Турци толико нервозни и ратоборни


Некад пријатељи...
Некад пријатељи…

Сасвим укратко, а за боље разумевање ситуације у сиријском окружењу:

Турска је неформални и стварни власник половине ратних акција у Либији (где држи тамошње исламисте под својом контролом) и скривени контролор и инспиратор ”Муслиманске браће” (преко којих су и изведени све преврати и промене унутар фамозног и нимало спонтаног ”Арапског пролећа”).

Египат и Сирија су се одупрли овој сложеној обавештајно-герилској операцији: Египат након што је тамошња војска, после првобитногуспеха исламистичких револуционара, некако ипак успела да свргне ”Муслиманску браћу” са власти, а Сирија – јер је Башар ал Асад одбио да свом до тада можда и понајбољем пријатељу (заједно су породично летовали), Ердогану, неочекивано одбије његов ултимативни захтев да добровољно преда половину власти у земљи (од Турака контролисаним и инструираним) исламским фанатицима.

Годинама је Ердоган покушавао да смекша и препарира Асада за пројектовану улогу у великом (америчко-турском) плану за читаву ту регију. Али се све, срећом по цео слободни свет, изјаловило Асадовим одлучним одбијањем…

Тако да је турска иницијатива у читавом овом гео-политичком простору одавно још доминантна и преовлађујућа – ето, све до контра-удара у сиријском случају, када је Русија решила да коначно стане на пут оваквом сценарију (у коме је ”Исламска држава” добила важну улогу застрашивача и егзекутора, Америка обавештајног и логистичког покровитеља, а НАТО – заштитника од евентуалног уплитања Русије у већ испарцелисану и међусобно подељену територију).

Све док није рекао историјско ”Не!” турским колнијализаторским и империјалним плановима са исламским фундаментализмом као послушним оруђем, Асад је био хваљени лидер и радо виђен гост код Ердогана. Али, то Асадово одлично ”Не!” је све променило за 180 степени и од пријатеља направило мету за одстрел (све до Путиновог уласка у причу).

То би, сасвим укратко, био увод у све оно што се дешава ових дана над сиријским небом. Објашњење зашто су Турци толико нервозни и ратоборни, спремни чак и на тако ризичне потезе попут оне недавне провокације са ничим изазваним обарањем руског бомбардера у Сирији (који је учествовао у унапред пријављној и строго контролисаној акцији међународних снага против наоружаних терориста)…

Свако ”Зашто?” има своје ”Зато!” (посебно у глобалној политици), само га треба пронаћи, аргументовати и изрећи.

Аутор/Извор: Драгослав Бокан


Напиши коментар