Србија између елите и олигархије


majmuni (1)
Србија се већ четврт века од повратка на вишестраначки систем суочава са утицајем две друштвене групе, односно сукоба и интереса друштвене елите и олигархије. Свако друштво има своју елиту, али у Србији „елита“ у највећој мери постаје псеудоелита, па се појам елите може ставити под знаке навода.

Иситина је да у Србији постоји елита власти (моћи) и елита духовне и глобално цивилизацијске афирмације. Елитни делови српског друштва најчешће су економски маргинализовани или су преведени у „средњи слој“ који прати или служи управљачкој политичкој елити власти као декор или друштвена и морална савест.

Пут Србије од 1990. године до данас говори да је друштвена елита потрошена, употребљена и својом вољом злоупотребљена на начин да служи политичким и страначким вођама или, што је још горе, сама је постала део власти и моћи.

Тај процес је настао тако што се после политичког дисидентства комунистичког Брозовог поретка активирала тзв. транзициона друштвена „елита“ која касније постаје и елита политичке и друштвене моћи кроз партије, институције или утицај на јавно мњење.

Највећи број тзв. демократских дисидената сврстан је у опозиционе партије или су у власти. Друштвена елита пратила је или се јалово бунила и давала отпор елити власти борећи се против национално-популистичке политике и модела псеудодемократије.

После октобра 2000. године политичка елита коју чине опозиционари постаје власт и својим „деловањем“ доводи до тога да им се власт уруши као кула од карата.

Србија није градила озбиљну елиту знања и вредности која конкурише на глобалном или регионалном тржишту, већ је највећи део српске „елите“ утопљен у интересне групе. Србија није добила модерну технократску елиту и тимове који су способни да осмишљавају будућност Србије, већ „епигоне“ – државне службенике запослене на универзитету, институтима, Српској академији наука и уметности или Удружењу књижевника Србије.

Критичко мишљење је остало само у домену старих форми индустријске демократије и облика политичке владавине.

Највећи део српске „елите“ су Брозови дисиденти и „отпадници“. Онда стасава групација политичких противника Слободана Милошевића. Данас су критичари власти управо они који су и подржавали ДОС и од ње добијали бенефите. Тако је друштвена елита појела саму себе и допустила бујање политичких, економских и медијских псеудоелита.

Србији је потребна научна и технолошка елита коју би чинили људи средњих година. Нажалост, ова групација је у периоду од 1992. године, па све до данас напуштала Србију.

Остала је само „елита“ стараца који живе у превазиђеном друштвеном и технолошком времену. Тако некадашња политичарка и Брозов и Милошевићев дисидент др Латинка Перовић је изјавила да је за доминантну српску елиту кроз историју приоритет био и остао ослобођење и државно уједињење српског народа, док је „нежељена“ елита територијалној експанзији, ратовима и насиљу претпостављала развој државе и слободног грађанина.

Политичка „елита“ у Србији је пристала да се бави историјским и националним темама. Нема сумње да је била инструментализована од елите власти, а онда је настао период „посипања пепелом“.

Политичка елита у којој су били и делови друштвене „елите“ наметнули су појмове издајник и патриота.

Србија је своју елиту крајем 19. века градила да би формирала државу и еманциповала нацију у 20. веку. Данас је потребна одговорна и модерна елита која ће знати и умети да управља Србијом на начин да опстане на културолошкој и мапи Европе.

Аутор: Томислав Кресовић
Извор: bktvnews


Напиши коментар