Србија забрањена земља за ГМО


Фото: Танјуг / Зоран Зестић
Фото: Танјуг / Зоран Зестић

Декларацију „Србија без ГМО” потписала 121 општина и град или 71,6 одсто од укупно 169 локалних самоуправа. Од свих општина које су се до сада изјашњавале о овом питању једино Краљево није усвојило овај документ.

Србија није потписала ниједан документ који би је, од приступања Европској унији, обавезао да на својој територији узгаја ГМ усеве. Иако се у последње време поново у јавности нагађа да нам је то један од услова за приступање ЕУ и да је у међувремену због тога промењен, иначе врло ригорозан Закон о ГМО, из Министарства пољопривреде ове тврдње демантују и кажу да израда новог закона уопште није на дневном реду.

– Имамо закон који регулише питање ГМО и који каже да се забрањује гајење, као и стављање у промет ГМО и производа од ГМО. Законом ниједан модификовани живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Србије, нити се може увозити– кажу за „Политику” у Министарству пољопривреде и додају да ће, уколико буде промена Закона, о томе бити обавештена и укључена стручна јавност.

До тренутка када због приступања Светској трговинској организацији Србија буде у обавези да одобри промет ГМО производа, економски аналитичари кажу да би било исплативо размишљати о јачању потенцијала и маркетинга за промоцију хране без ГМО. Према неким проценама до приступања ЕУ Србија има шансу да петоструко повећа обим пољопривредне производње базиране на производима без ГМО који су и данас врло тражени на међународном тржишту. Према последњим подацима Србија је највећи европски произвођач немодификоване соје. Десети смо светски извозник кукуруза који није генетски модификован. Овако мала земља извози енормне количине ових сировина, а говори се о томе да увозимо месо животиња које су храњење ГМ производима (пре свега сачмом од ГМ соје). Чак увозимо и такву сојину сачму, а то је почело, нажалост, од када су нам САД „даровале” 50.000 тона сојине сачме за коју се знало да је од ГМ соје. Тада смо, сматрају стручњаци, највише загадили наше сточарство. Све је завршило у нашим оборима и шталама односно на нашим трпезама, кроз разне врсте меса и прерађевина од таквог меса.

Данас нам ветар у леђа даје и чињеница да је 121 општина и град или 71,6 одсто од укупно 169 локалних самоуправа потписало Декларацију „Србија без ГМО”. Од свих општина које су се до сада изјашњавале о овом питању једино Краљево није усвојило овај документ.

Ситуација се, очигледно, мења и у ЕУ. Од 28 чланица Европске уније 19 земаља је забранило да се на њиховој територији узгајају генетски модификовани усеви. Ове земље су, наиме, искористиле изузетак од правила Европске комисије које омогућава поништавање ЕУ одобрења за ГМО и тражиле дозволу за забрану узгоја ових усева на њиховим територијама. Правилом Комисије, усвојеним у марту, дозвољено је да се чланице уздрже од узгајања ГМО усева, чак и ако је оно већ одобрено у оквиру заједнице. Иако су ГМО производи означени као безбедни од стране Европске комисије за безбедност хране и имају дозволу за употребу и узгајање у ЕУ, државама је ипак одређен рок у коме би требало да се одлуче за опцију „изузетка”. Шеснаест земаља је ову могућност тражило за целокупну територију, док су Белгија и Велика Британија тражиле само за поједине делове. Немачка је такође искористила овај механизам и тражила да задржи могућност ГМО истраживања.

Чланице су о овом питању могле да се изјасне до 3. октобра, међутим и после овог рока остављена је прилика за преостале земље, али уз нешто сложенију процедуру и образложење своје одлуке које су дужне да доставе.

Слика коју су две трећине ЕУ послале остатку света, посебно Америци из које стижу и највећи притисци и лобији за ГМО, покренула је лавину коментара и оптужби на рачун Европе, која је како тврде најжешћи борци за ГМО, „дигла руке од науке и истраживања у овој области“.

Иако се сматрало да је одлука ЕУ да дозволи чланицама да се саме изјашњавају о овом питању раније критикована, јер наводно ниједна земља није довољно јака да се супротстави снажном лобију ГМО преко Атлантика, испоставило се ипак другачије, јер се већина сложила да не жели ГМ усеве на својом територији. Како за „Политику” каже, проф. др Миладин Шеварлић, агроекономиста, оваква ситуација у Европи не значи да ће компаније које се баве ГМО седети скрштених руку.

– Грађани ЕУ мисле овако, али то не значи и да је то мишљење политичара који доносе одлуке. Када је о Србији реч, до сада смо слушали мантре наших политичара да приступ овој теми мењамо због обавеза према ЕУ, а сада су склони да тврде како је све што се ради у ствари у интересу и због безбедности потрошача. Ако Србија има један од три најригорознија закона о ГМО, никако не би требало мењати то решење. Каже наш саговорник.

Под ГМ усевима 170 милиона хектара

Од 1996. године, када је почело са милион хектара под ГМ усевима у Америци, данас смо стигли до 170 милиона хектара широм света, а то је 170 пута више. Без обзира на све те податке и чињеницу да је реч о ГМ компанијама са енормним утицајем, Србија, тврде наши саговорници, нема ниједан разлог да дозволи ни узгој али ни увоз ГМО и производа од ГМО.

Аутор: Јелица Антељ
Извор: Политика


Напиши коментар