Српски хусарски пукови


husar
За владавине царице Јелисавете (1751) дошљаку из Аустрије, пуковнику Хорвату, наложено је да образује један хусарски пук (4 хиљаде) од досељених Срба насељених на десној обали Дњепра у области названој Нова Србија (касније преименована у Новоруску губернију).

Још два таква пука образована су 1752. године, а за заштиту нових насеља изграђена је тврђава св. Јелисавете (садашњи Јелисаветград). У Русију су 1754. г. стигли Срби Депрерадовић и Шевић са знатним бројем својих земљака; одређено им је да се населе између Бахмута и Луганска (Словено-Србија) и образују два хусарска пука по хиљаду људи сваки. Од козака-слободњака је 1756. г. образован слободски хусарски пук, а затим још два, од досељеника из Македоније и Бугарске; 1761. г. су обједињени у један, Македонски. Прва појава хусара на бојном пољу не може се назвати успешном.

За време Седмогодишњег рата у великој бици код Грос Јегерсдорфа у августу 1757 г. сударили су се са пруском коњицом. Ударац је био неочекиван, нанет надмоћним снагама и неискусни Српски и Мађарски пук којима је то било ватрено крштење, налазили су се на левом крилу заједно са чугујевским козацима и повукли се скоро без пружања отпора. Међутим, у Пруској су ускоро отпочела борбена дејства такозваног ”малог рата” у којима су се хусари знатно боље показали. Учествовујући у упадима заједно са козацима показали су исту храброст и одлучност. У продору одреда бригадира Јеропкина према граду Фридбергу у лето 1758. г. учествовала су два ескадрона Мађарског хусарског пука. У свом извештају Јеропкин је истакао хусарске официре “ пуковника Зорића, потпуковника Прерадовића, поручника Станишчева, који су “своју дужност са одличном храброшћу похвално извршавали”.

1760. г. образован је Жути хусарски пук. У јесен те године руска војска је извршила продор ка Берлину. У саставу корпуса који је кренуо на Берлин налазила су се три хусарска пука: Српски, Молдавски и Новосрпски. Хусари су се ништа мање енергично исказали приликом опсаде тврђаве Колберг током јесени и зиме 1761. г. Седмогодишњи рат је показао какву корист може донети на бојном пољу правилно организована и добро обучена лака коњица. Влада је одлучила да образује нове хусарске пукове, али ограничен број српских, мађарских, грузинских и других досељеника није то омогућио. Зато је 1765. г. из бивших пукова козака-слободњака у Украјини образовано пет хусарских: Ахтирски, Изјумски, Острогошки, Сумски и Харковски. Ахтирски пук је ступио у рат у априлу 1769. г. заједно са Харковским, Српским и Мађарским пуком.

Предлог Магацин-а:

10 Српских генерала који су раме уз раме са Русима поразили Наполеонову војску

Извор: Српска.ру


Напиши коментар