У еврообвезнице верује само Србија


Ил за спас ил за колективну пропаст (ипак ово друго).  Фото: Васељенска
Ил за спас ил за колективну пропаст (ипак ово друго). Фото: Васељенска

У укупном спољњом дугу Србије једна од највиших ставки јесу еврообвезнице Републике Србије и то у износу од 4,795.836 евра (у динарима 576,222.150). Није ни чудно зашто смо у рецесији, јер у економској политици Србије постоје два начина излазка из кризе, а то су: штедња и нова задуживања! Таквом начину размишљања само прибегава ова Влада. А такав начин размишљања је пут у погрешног правцу. Ми заправо и јесмо у кризи због очигледног високе задужености и јавног и приватног сектора. Дужничка криза се не може решавати све већим јавним задуживањем. Еврообвезнице би можда могле дугорочно да се посматрају као теоријска алтернатива! Међутим, у нашој економској политици она је постала пракса. Тим потезом се директно нарушава принцип ‘’буџетског права’’, па стога и није чудно што нам судбину кроји ММФ, као и Брисел. Данс не постоји заправо ниједан документ који пре ММФ-а, мало сврати до Брисела, па чак и Берлина!

Информације о детаљима продаје евробвезница у Србији, бар оне које су доступне српској јавности, више су него штуре. Није саопштено по којој цени су обвезнице ефективно продате и колико је држава новца добила, ко су купци, нити какво је даље кретање цене продатих обвезница.

Влада се сконцентрисала на то да са грађанима подели само своју усхићеност успесима трансакција. Како и не би када ће новац стићи одмах, а исплата по основу главнице дуга доспева тек 28. септембра, далеке 2021. Ова влада је новац узела, нека друга влада ће га враћати. До тада, никога више ништа и не занима!

Код трговине обвезницама, цена по којој се емисија обвезница реализује у правилу је различита од њене номиналне вредности. То исто из угла српске владе изгледа другачије – Србија је одлично прошла и добила је знатно више него што би добила да је еврообвезнице продавала који дан касније. Саветници су свој посао обавили технички веома добро и тренутак продаје је добро изабран. Губици инвеститора нису проблем српске владе, поготово не ако се каква нова емисија обвезница не планира ускоро. А највећи губитник ће бити Србија, врло ускоро.

Супротно неким мишљењима, тренутак за продају обвезница, када се влада на то већ одлучила, био је релативно повољан. Берзе су данима биле у ‘’страху’’, акције су се панично продавале, продавало се и злато чија је цена падала, појавио се вишак новца у потрази за уносном зарадом. Државне обвезнице Србије са високом каматном стопом чиниле су се као привлачна могућност.

Каматна стопа коју ће Србија плаћати је веома висока, али нижа није ни могла бити. Она је у складу са ризиком земље и са финансијским рејтингом Србије. Родило се, ваља љуљати – у том контексту, кључно је како ће новац бити утрошен, какав ће бити његов ефекат на инфлацију и курс динара, између осталог. Једина употреба тог новца која штету може нешто умањити била би у функцији раздуживања државе према привреди. Унутрашњи дуг државе би се смањио, а привреда би добила новац као преко потребну ињекцију ликвидности.

Нажалост, ово је само лимитирање штете и тиме се не могу уклонити све лоше последице. Проблеми све бржег раста јавног дуга и спољног дуга Србије су коначно препознати. То данас сви јасно виде, изузев владиних званичника којима никада одговара да ништа не виде. Ризици међутим нису само на страни задужености.

Велика понуда ових „нездравих“ девиза је на неку начин поново ‘’ојачао’’ динар, или га стабилизовао на тренутном, штетном и неодрживом нивоу. Тиме се само одложило неопходно консолидовање финансијског система, а дужничка агонија (без отписа дела дугова) ће се продужити још неко време. Профитираће поново само банке и евентуално увозници. Или, у другом сценарију, банке би (ако српски ризик процене превисоким) можда могле искористити наредне месеце да из Србије тихо извуку део пласмана користећи мировање курса. Сличну логику би могли следити и вешти домаћи олигарси, или страни инвеститори.

У још горем сценарију, држава ће новац вероватно потрошити на предизборну куповину социјалног мира и гласова. Ако исход буде такав, а вероватноћа није мала, сви поменути ризици ће се појачати, а економска агонија погоршати.

Аутор/Извор: Данијела Ружичић, економски аналитичар


Напиши коментар