Зоран Шапоњић: И после „Фарме“, биће – „Фарма“!


Студентска акција против ријалити програма
Студентска акција против ријалити програма

Учешће у ријалити програмима „Фарма“, „Парови“, „Велики брат“, и, како се још све не зову, све на телевизијама са националним фреквенцијама, у Србији посао је од ширег друштвеног, такорећи од државног значаја!

Ево, данас је Виши суд у Београду објавио пресуду којом је господину Кристијану Голубовићу, осуђеном на осам година затвора због „тричаве“ трговине хероином и недозвољеног држања оружја, одложен одлазак на извршење затворске казне због учешћа у ријалити програму „Фарма“! Посао од државног значаја, па затвор мора да сачека. Све због тога јер је, како је суд проценио, „Голубовић обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења би могла да настане знатна штета“!

Штета по Голубовића? Штета по ријалити шоу? Штета по Србију, по државу и српско друштво?

Зоран Шапоњић. Фото: Искра
Зоран Шапоњић. Фото: Искра

Читаве вечери, ево, лупам главу, ко би у Србији претрпео већу штету ако Голубовић оде у затвор. Сам Голубовић, то знам, би. Боље је на „Фарми“ него на робији, то је барем јасно, али, што више размишљам све ми је јасније да не би само он трпео штету, трпела би, богме, читава Србија!

Јер, шта је живот, у Србији данас, без „Фарме“, шта је живот без „Великог брата“… Има ли смисла уопште живети, а пробудити се без „Великог брата“? Претерујем?

Ма какви! Ево, месецима већ, поменути господин Голубовић нам је као Бранко Коцкица некад. Седимо, седе деца, слушају, гутају, расту уз његове приче са телевизије која има националну фреквенцију и сваке вечери едукује безмало два милиона људи. И, зар не би била штета ускратити им доживљај, за лекције шта би могли да буду када порасту?

Зато ми је и брига суда сасвим разумљива, и што више размишљам вечерас, све разумљивија.

Сем деце, штету би претрпела и далеко шира армија гледалаца поменутог ријалити програма. Рецимо, грађанство би у ситне ноћне сате могло да остане ускраћено за директан пренос дахтања испод покривача, а све снимљено ноћним камерама, поменутог господина Голубовића и одређених женских персона… Па даље, могло би да остане ускраћено за показивање мушког полног органа у сред бела дана у ријалити програму на телевизији са националном фреквенцијом, па ускраћено за приче господина Голубовића када је и кога требало да ликвидира, па за реакције како његове, тако и ближих фамилија већ поменутих женских персона, на већ поменуто дахтање под покривачем, а све уредно снимљено ноћним камерама, да случајно какав детаљ не промакне.

Какво Косово, пријем у Унеско, спаљене цркве, каква беспарица, беспослица, сиротиња, глад, каква брига како деци купити чизме, свеске и књиге?

Прва брига српског друштва данима и ноћима била је шта је Голубовић рекао у полицији, где је одведен са „Фарме“, а на коју је одмах после саслушања експресно враћен. Зар није на тај начин и сама полиција постала део ријалити таквог програма. И не само полиција, него, сад ето видимо, и правосуђе, а сутра ко зна још ко… Зато је разумљива брига суда да ће слањем Голубовића на робију у држави настати немерљива штета.

Заиста, кад се човек мало боље удуби, суд је праву. Укидањем Голубовића са „Фарме“ могло би бити штете. Армија гледалаца дотичног програма, могла би, уместо погледа прикованих за екран, на већ помињани јорган испод кога су господин Голубовић и одређене женске персоне, да баци поглед у празан новчаник, или празне полице у подруму на којима би требало да буде зимница… Па би армија гледалаца могла да се узнемири због тога, па би армија гледалаца могла да се сети да немају посла, да немају плате, да немају пара, да нема перспективе… Па би армија гледалаца могла да почне да размишља где смо и шта смо, докле смо догурали…

Овако, са господином Голубовићем на „Фарми“ све је боље. Мирна „Фарма“, мирна Бачка. А и лакше је са „Фармом“, не мора човек да укључује мозак, не мора да размишља, имају и камере са ноћним режимом рада па не мора да се размишља ни ноћу.

Питање је сад ко Србији чини већу штету, „Фарма“ са својим идејама и идеологијом, или државни органи са оваквим одлукама и пресудама? Питање је, хоћемо ли ових дана, у паузи „Фарме“ или „Парова“ видети два минута подсећања на стогодишњицу албанске голготе“… Тешко, то обара гледаност.

А шта ће бити после „Фарме“, када се пробудимо? Па, нова „Фарма“!

Извор: Искра


Напиши коментар