Илузије либералног мултикултурализма


izbeglice zidПрича о мултикултуралном друштву не само да не стоји већ и оповргава себе у сваком примеру.

Погледајте само Израел-Палестина, Шиптари-Срби. Погледајте црначка гета у Америци, Циганска гета у Београду, апартхеид у Јужноафричкој републици. Људи са другачијим вредностима ће увек доћи у сукоб, поготово у урбаним и густо насељеним срединама. У Америци само у једној држави Вермонт полиција ове године никога није убила. То је иначе и држава са најмањим бројем мањина (5%), популацијом од 600.000 људи и територијом покривеном 75% шумом. Последњи пример је крах ЕУ сна о уједињености у различитости. Дошли су муслимани са целог Блиског Истока и севера Африке које је Сорош покренуо а ЕУ зице подигли. Комично. Ни ЕУ бирократија не жели да прима наређења од тог могула а на крају ће морати да их приме и да направе етничке сукобе кад год им то буде одговарало.

Либерали желе да заживи сан о свим људима на једном месту али да се ти људи не деле према култури већ новцу, а то је немогуће. Пример Јевреји и црнци у Америци. Јевреји се вуку на врх док црнци на дно. Најбогатији Јевреји у Америци су директори компанија и власници истих, док најбогатији црнци су забављачи, глумци, репери…

Култура груписања према пореклу је била и биће увек јача од новца. У мултикултуралном друштву свака група налази себи нишу за рад коју нуди осталима и тако та група постане популарна по томе. Срби познати као ратнички народ увек бацан у ватру за циљеве окупатора. Мексиканци познати по диловању дроге и физикалисању док међу најбогатијим Американцима има можда једног Мексиканца. Што не значи да ће апсолутно сви из једне културе бити препродавци, насилници или криминалци. Већ да имају огромне предизпозиције то да постану јер живе окружени таквим људима и потребан је јак отпор појединца и породице да Циганин у Србији не буде сакупљач картона, ђубретар или да проси.

Зато и СФРЈ није могао да преживи зато ни ЕУ неће преживети. Најмања криза ће поделити људе на групе, а онда на породице. Прво што се деси у ЕУ током кризе је укидање Шенгена. Друго подизање жица између држава. Треће ће бити избацивање мањина. Четврто грађански па и национални ратови. И колико год то сулудо звучало народи подржавају такве кораке и увек ће подржавати. Народи су принципијелно против убијања али реално су за то.

Зато је једини начин ово што светска власт хоће да наметне глобализацију. Они су дошли до идеје да ако се свуда укорени поп потрошачка Америчка култура да ће доћи до изумирања националних и етничких заједница а да ће се људи класама поделити. Иронично тај процес је само појачао отпор већ постојећих култура, покренуо разне антиглобалистичке и националне покрете широм света. Култура и осећај националне припадности је у исто време и рана и моћ. Она убија али и одржава народе у најсуровијом условима. Што не значи да не постоје класне поделе у сваком друштву и заједници, то је просто природа сваке групе јер свака група има устаљену хијерархију. Новац појединцима може дати моћ у групи да буде лидер али не и да промени из корена неки народ. То полако светска власт увиђа али и даље без одговора понавља исте грешке.

Брисање националног идентитета ће бити пројекат 21. века. Ширење феминизма, ЛГБТ-а, заштита околине, права појединаца итд. су само опције идентификовања са нечим другим до своје културе. Наводи се у једној студији да ће равноправност полова тек за сто година заживети. Сви ти покрети су дали тек осредње резултате у својој намери и показују немоћ владара у својим намерама. Они делују импозантно због своје силине ударца на друштво, баш као и национализовање земљишта код комуниста, али на дуже стазе се опет све враћа у оквире вере, културног наслеђа и боји коже. Видимо то и у Русији током и после доктрине шока већина се вратила цркви чак и олигарси који су је покрали. Иста је ситуација у и Србији. Највећи и први од либерала и даље посећују цркве, обележавају Божић и славе славу. Иста је прича и са Јеврејима ове године су обележили Хануку у Паризу, прошле на тргу у Загребу. Јеврејске општине у Србији су и даље јаке, имају своје новине, окупљања и међусобна дружења и помагања. Што показује да и народ чији су појединци коловође глобализације ипак антиглобалистички настројени. Наравно и међу њима постоје групе као реформисани Јевреји у Америци који су против државе Израел, либерали су, не знају свој језик и тако даље али и даље се изјашњавају као Јевреји.

Националне поделе су предуго постојале и неће тек тако нестати ако ће уопште и нестати. Пре ће бити да ће глобализам крахирати као и комунизам него што ће Јевреји заборавити после 2000. година своју земљу или Срби Косово. Митови су увек ту а народи спремни да их спроводе. За дом спремни или гето потпуно је исто.

Аутор: Ђорђе Штефан, Дипломирани Менаџер у медијима на универзитету Мегатренд


Напиши коментар