Милан Ружић: Одозго поврх Требиња сигурно ће се осмехивати Дучић!


Sloga bice poraz vragu 700И како се ближи 2016. година, некако се ништа не мења у Србији. И даље претежу они који су против своје земље из неког, чак и себи, непознатог разлога. Из те будуће године вуче некаква страшна промаја која упућује на то да ћемо своју земљу морати још више да правдамо због онога што никада није урадила.

Када кажем своју земљу, мислим и на Србију и на Републику Српску. Не верујем да су икада постојале две, површински мање, земље, а да су већи трн у оку биле икоме. Србија и Република Српска. Назовите ме параноиком, али мени се све чини да је проблем то што су обе српске. Знам, неки ће ме називати и националистом, мада немам апсолутно ништа против тога ако знају шта то значи. Они национализам изједначавају са нацизмом, па некако у тој својој глупости одлутају на разне стране. Ових дана су одлутали у некакве омање побуне против прославе Дана Републике Српске. Нећу ја причати о политици, јер о њој заиста не знам много, нити желим да знам. Оно што мене фасцинира јесте то да је дан када је основана Република Српска у ствари трећи дан Божића. Тако га називају. Није случајно историја пожелела да се то догоди на тај дан. Такође, тада се слави Свети првомученик и архиђакон Стефан (Стевањдан). Свети Стефан је био први који је страдао за Исуса Христа доказујући како је Исус месија. Због свог убеђења је каменован.

Милан Ружић. Фото: Искра
Милан Ружић. Фото: Искра

Тако некако и данас, као и пре двадесетак година, сви каменују Републику Српску. Оно што мене нервира у свему томе јесте то што људи из Србије у томе предњаче и Републику Српску називају којекаквим поспрдним именима мислећи да тамо живе ко зна какви Срби. Њих сматрају некаквим дивљацима. Не знам како је та западна пропаганда натерала Србе из Србије да имају предрасуде према Србима из Српске? Зар је могуће да је гомила америчких филмова јача од памети?

Драга проевропска „српска“ господо, Срби из Републике Српске су исто тако Срби. Они не раде оно што ви радите, а то је да својим пресељењем ван Србије и ван себе постајете несрби. Чим се одметнете у неке од других земаља, ви сте одмах највећи непријатељи своје земље. Када неки од вас, жељни туђег, увиде да немају никакав квалитет који могу да понуде некој другој земљи, онда остајете у Србији заглављени у ономе што сте и што највише на свету мрзите. Због тога се наша земља полако претвара у туђу. Надам се да то неће потрајати, јер корени имају обичај да повуку, па ћете се у старости сетити да сте мрзели земљу која вас је хранила. И док на плафону будете гледали у америчку заставу, звоно са српских црквава избијаће за вас и вашу душу.

Срби из Републике Српске су свесни ко су и због на томе им честитам. И моје презиме вуче корене из Требиња, па ове две државе сматрам једном и својом, иако је моја породица одатле отишла још у 19. веку.

Дан Републике Српске је дан свих Срба. Треба га прославити што боље. Ми смо Срби познати као народ који воли славља, а све је мање разлога за њих. Ово је један од највећих разлога, па сматрам да бисмо морали то обавити достојно. Тај дан није само Дан Републике Српске, већ дан свих Срба. Немојмо се обрукати пред Богом на трећи дан Божића, пред Светим Стефаном првомучеником који је делио судбину Српске и Срба, пред прецима, пред собом.

И још једна ствар ме као писца радује, а то је да ће се и одозго поврх Требиња, сигурно осмехивати и Дучић, један од ретких нових повратника из Америке у коју многи данас желе да оду.

Извор: Искра


Напиши коментар