Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”


Снимак на бојном пољу на Гаревици код села Даросава (Фото: „Пошта Србије”)
Снимак на бојном пољу на Гаревици код села Даросава (Фото: „Пошта Србије”)

Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године.

Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године”

„Пошта Србије” пустила је ово издање у оптицај 10. децембра, а прате га марка номинале 23 динара и пратећи коверат. Марка се налази у табаку од 25 комада, а штампана је у тиражу од 45.000 примерака. Уметничка обрада издања дело је Јакше Влаховића, академског графичара, а стручну сарадњу пружила је Љиљана Ђорђевић, кустос ПТТ музеја у Београду.

Поштанска марка „Краљ Петар на бојишту 1914. године” објављена је 1915. године, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године. Када је 17. новембра 1914. године краљ Петар Први посетио на бојишту српске војнике, тадашња српска влада одлучила је да у част овог догађаја изда поштанску марку. Нацрт за марку израђен је према снимку ратног фотографа Самсона Чернова који је начињен на бојном пољу на Гаревици код села Даросава (Колубарски срез). На слици су приказани краљ Петар, војвода Степа Степановић, краљевић Ђорђе и краљев ађутант и потпуковник Кнежевић. Снимак Чернова добио је велики публицитет – прво је био објављен у француском листу „Илустрасион” (L’Illustration), а потом и на ратној разгледници француског издања.

Поштанска марка „Краљ Петар на бојишту 1914. године” прва је српска марка на којој портрет владара није представљен као класичан портрет до појаса. Ова марка јединствена је у свету и због тога што је краљ Петар Карађорђевић тада био једини владар који је имао фотографију са прве линије фронта.

На поштанској марки, горе десно је натпис „Србија”, а доле „Краљ Петар на бојишту 1914. године”. Гравирање и израда клишеа за штампање марака обављени су у Паризу, а марке, у седам различитих вредности (5, 10, 15, 20, 25, 30 и 50 тадашњих пара), штампане су у Државној маркарници у Нишу, тек почетком октобра 1915. године, услед отежаних комуникација због ратних прилика.

Марке су из Државне маркарнице затим пребачене у централни Депо марака који се налазио у Крушевцу, ради дистрибуције. Због слабог поштанског промета, марке су биле послате само поштама у Горњем Милановцу, Рибарској Бањи, Подујеву и Кривој Паланци, а када је наступила офанзива аустроугарске и немачке војске, поште и Депо поштанских марака у Крушевцу су евакуисане. У Приштини је пошта, почетком новембра, издавала ове марке грађанству, ради употребе уместо ситног новца, а то се поновило и у Призрену, у који је Депо пребачен. У Пећи су, пред почетак повлачења српске војске преко Албаније, крајем новембра 1915. године, ове поштанске марке уништене – спаљене.

Извор: Политика


Напиши коментар