24 године бастион си српства, срећан ти рођендан Републико Српска!

republika-srpska-mapaНа данашњи дан Скупштина српског народа БиХ је 9. јануара 1992. године донела Декларацију о проглашењу РС. Скупштина српског народа БиХ основана је октобра 1991. године.

Административно средиште те институције било је најпре у Сарајеву, где је и проглашена декларација, а током рата у БиХ било је измештено на Пале.

Од 1998. године седиште Народне скупштине РС је у Бањалуци. Званично главни град РС је и даље Сарајево, што је наведено и у Уставу РС из фебруара 1992. године.

РС, којој је Дејтонским мировним споразумом из новембра 1995. године припало 49 процената територије БиХ, има површину Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и Херцеговине, и један је од ентитета БиХ.

РС је по државном уређењу парламентарна република. Република Српска је проглашена у време распада бивше СФР Југославије, односно током сукоба три конститутивна народа у Босни и Херцеговини, Срба, Муслимана и Хрвата. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241.

Положај, величина и границе

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

У односу на површину своје територије Република Српска има несразмерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. „џепове“) којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је, до издвајања у засебан дистрикт, био онај око града Брчко чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 km, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је реткост у свету и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државне територије чији је северни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу север-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних делова Републике.

rs

Територија Републике Српске налази се између 42°33′ и 45°16′ сјеверне географске ширине и 16°11′ и 19°37′ источне географске дужине. Заузима мањи део јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата северни и источни део геопростора Босне и Харцеговине. Један део простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске — део Босанске Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, делови Подриња, сарајевске котлине, те део Јадранског приморја.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља — нема излаз на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смештена на контакту двају великих природно-географских и друштвено-економских регионалних целина — панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним речним долинама Босне и Неретве, пресецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на реку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна—Мајна—Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и јадранског басена са једне стране, и западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.


Срећан ти рођендан Републико Српска!

Напиши коментар