Борислав Комад: Лакрдија Туђмановог „скојевца“ Карамарка


Томислав Карамарко, Фото: Независне
Томислав Карамарко, Фото: Независне
Наш народ са две државе на Балкану – Републиком Србијом и Републиком Српском – уз више од четири милиона (!) разасутих у 150 земаља широм света, може, коначно, да одахне!


Председник ХДЗ Томислав Карамарко, „скојевац“ Фрање Туђмана, запитао се неки дан да „не зна зашто се Србија уплашила и узнемирила“ због најаве да „његова лијепа“ има намеру да од Американаца купи далекометне ракетне системе.

У два велика светска рата, сврставајући се 1914. прво под заставу Кајзера, а од 10. априла 1941. под нацистички барјак фирера, остала је до ногу поражена и понижена, али не и кажњена. А сад нас јуноша из ХДЗ „теши“ како ми не би требало да се бојимо Загреба!

За невиђена злодела од 1914. до новембра 1918. и од 1941. до маја 1945. остали су некажњени само захваљујући Александру I Карађорђевићу и Јосипу Брозу. Први, желећи ваљда да постане и остане крунисана глава што веће државе, није послушао савет највећег српског војсковође Живојина Мишића, који је после вишенедељне инспекције у Хрватској предложио величанству да између њих и нас поставимо чврсту тарабу, одлучио је не само да пензионише главног стратега славне српске војске, већ и да поражене прихвати и сврста их, практично, међу победнике.

Овај потоњи, из неких других побуда, опраштајући нацистичко-усташкој држави до тад невиђене ратне злочине над нашим народом, такође их је, правнички речено, аболирао, иако су жртве антифаштистичке борбе углавном били Срби из Лике, Баније и Кордуна, а не домаћини Трећег рајха. Није помогао ни јавно прокламован апел једног од ретко часних шефова Беле куће, ратног председника САД, Френклина Рузвелта, да се одмах по завршетку Великог рата „Хрватска стави под специјални међународни надзор“.

Краља Александра су већ 10. априла 1941. избрисали из историје, а последњих година, све чешће, бришу и Броза.

Али истини за вољу, умели су да захвале свом главном савезнику у оба рата. Јануара 1994, свечано, у Селцу на Брачу, открили су споменик Хансу Дитриху Геншеру, некадашњем министру иностраних послова Немачке, који је шест година раније, јавно ускликнуо „Не звао се ја како се зовем, ако моја земља не призна Хрватску!“

И на крају свега, лакрдија: потомак губитника, као што је Томислав Карамарко, сад „теши“ победнике да се не плаше поражених!

Извор: Новости


Напиши коментар