Интервју Владимира Путина за Билд: „Увек нас називају непријатељима када им се не свиђа наш став“


FoNet/AP-PUTIN-ZAKLETVAУ интервјуу немачком листу Билд руски председник Владимир Путина говорио је о разним питањима, од заједничке прошлости Русије, Западне Европе и Сједињених Држава и рекао је како у било које време Русија никада није имала анти-западни став.

„Ми смо се снажно противили ономе што се дешавало у Ираку, Либији и другим земљама. Говорили смо да не треба ићи тамо и чинити толико грешака. Нису нас слушали. Уместо тога, осећали су се као да смо ми заузели антизападни став и да смо непријатељи Запада. Сада, када је дошло стотине хиљада или можда милиони избеглица, шта мислите, да ли је наш став био антизападни или прозападни?“, упитао је Путин немачког новинара.

Објављене датотеке

Руски председник је током интервјуа споменуо протоколе и неколико разговора током 1990. између тадашњег канцелара Западне Немачке, Хелмута Кола, министра иностраних послова, Ханса-Дитриха Геншхера и идеолога уједињења Немачке, савезног заступника Егона Бахра са совјетским председником Михаилом Горбачовим и високим функционером Комунистичке партије Валентином Фалином.

„Ти документи све до сада нису били објављени“, рекао је Путин.

„Ако се током поновног уједињења Немачке не предузму одлучни кораци да се превлада јаз који ће поделити Европу на супарничке блокове, ситуација се може развити врло неповољно, што ће довести до међународне изолације Совјетског Савеза“, речи Егона Бахра цитирао је Путин.

„У то време ветерани немачке политике и идеолог поновног уједињења Немачке, Егон Бахр, предлагали су конкретне ствари. Говорили су о потреби стварања новог савеза у средњој Европи. Бахр је разумео да Совјетски Савез неће прихватити ширење НАТО савеза. Био је уверен да је било потребно променити формат и потпуно се одмакнути од Хладног рата. Али, касније нису учинили ништа да би и било тако“, рекао је руски председник.

Ширење НАТО савеза

У претходних 20 или 25 година, посебно након распада Совјетског Савеза, престало је да постоји друго тежиште у свету и родила се жеља да се ужива на врху светске славе, у моћи и благостању. Није било жеље да се делује у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација. Када би их неко на то упозорио, одмах су поручивали да су Уједињене нације нешто врло застарело“, говорећи о односима са Сједињеним Државама и неки од њених савезника рекао је руски лидер.

nato ekspanzija

Ширење НАТО савеза на исток и постављање противракетног одбрамбеног система у Европи се спроводило под изговором заустављања иранске нуклеарне претње. Актуелни амерички председник Барак Обама је рекао да, ако не буде више било иранске нуклеарне претње, више неће постојати разлог за стварање противракетног одбрамбеног система. Сада је потписан споразум са Ираном и спроводи се поступак укидања санкција, а све надзире ИАЕА. Први уран већ стиже на територију Русије за обраду, али противракетни систем се и даље развија. У том смислу су потписани билатерални споразуми са Турском, Румунијом, Пољском и Шпанијом. У Шпанији се у контексту противракетне одбране уводе и поморске снаге. Од Румуније ће створити регију одбране, до 2018. године ће дио система бити довршен у Пољској, а у Турској инсталирати радар“, рекао је руски председник.

Могућа решења

„Чули смо већ хиqаду пута оно што као мантру понављају амерички и европски политичари, да суверене државе имају право да изабру ко ће им гарантовати сигурност. Ако је заиста истина да све земље имају право да одлучују ​​о ширењу ваше организација или не, да ли је она деловала примерено са аспекта међународне сигурности у целини. На пример, главне чланице НАТО савеза могу рећи да не желе приступање нових земаља и проширење Савеза. Је ли то записано у уговору НАТО савеза да је обвезно прихватити све земље који желе ући? Не, јер се морају задовољити одређени критеријиуми, одређени услови. Да су имали политичке воље, могли су да учине све што су хтели. Али они су то одбили. Хтели су само да владају и задржате престоље“, рекао је Путин, коментиришући хипотетску могућност неуласка нових чланова у НАТО у пост-совјетској ери.

„Садашња критична ситуација у Европи је последица те грешке. Те кризе не би било да су западне силе у пракси спровеле оно што су предложили стари и мудри Немци, као што је био Егон Бахр, и да су створили нову заједницу земаља способну да уједини Европу“, за Билд је изјавио руски председник.

Руске грешке

„У готово 25 година од распада Совјетског Савеза, Русија је направила неколико грешака. Ми нисмо јасно рекли што су наши национални интереси, а требали смо то да учинимо на почетку. У свету би било више равнотеже. Међу деструктивним процесима у земљи су били наведени пад индустријске производње, колапс друштвеног система и сепаратизам, а такође и јасна агресија међународног тероризма. Наравно, ми смо за све сами криви и не оптужујемо ​​никога, али нам се чини јасно да нико није обраћао пажwу на то. Понекад су субверзивне снаге у Русији добијале политичку, информативну, финансијску, па чак и војну подршку. И на крају смо схватили да су увек иза тога стајали нечији геополитички интереси“, рекао је Путин.

Фото: rs.sputniknews
Фото: rs.sputniknews

Ипак, чак и данашњи проблеми Европе се дешавају због великих грешака још у првим корацима одмах након перестројке. Берлински зид је пао пре 25 година, али је овај раскол у Европи без премца, само су се невидљиви зидови преселили на исток. Тиме су се само створили темељи за будуће међусобне увреде, неспоразуме и кризе“, рекао је руски председник.

„Кад кажем „Крим“, мислим на људе!“

Када је немачки новинар поставио питање Крима, руски председник је одговорио питањем: „Шта мислите када изговорите реч „Крим“?“.

„Промену граница“, рекао је дописник Билда.

„А ја мислим на људе, на два и по милиона људи“, рекао је Путин.

„Они су се престрашили удара који се десио у Кијеву. У њега су биле укључене изузетно националистичке снаге, од којих су неке и задржале моћ, а 2014. године је било диретктно угрожено становништво руског говорног подручја. То је проблем на Криму, јер има више људи руског материњег језика него у другим деловима Украјине“, рекао је руски председник.

Путин је подсетио да понашање руске војске на Криму није узроковало ниједан смртни случај, него напротив, избегавале су се људске жртве.

„Користили смо оружане снаге да задржимо више од 20 000 војника Украјине који су били тамо, а не да интервенишемо на референдуму становништва Крима. Они су одржали референдум и гласали. Хтели су да буду део Русије. Тај референдум је био чин демократије, израз воље народа. За мене нису важна подручја и границе, него судбина народа“, рекао је Путин.

Такође се дотакао аспекта законитости промене суверенитета и одговорио на опаску немачког новинара „да се не могу успоређивати Крим и Косово, јер је српска држава покренула рат против косовских Албанаца, и протерала их на хиљаде“.

„Битно је да се све увек проматра са аспекта међународног права, а у случају Крима међународно право није повређено. У складу са Повељом Уједињених нација, сви народи имају право на самоопредељење. Узмите Косово. У то време је од стране тела Уједињених нација одлучено да се Косово може осамосталити од Србије и да су интереси српске средишње државе испод њега. То можете да прочитате у свим датотекама, чак и на немачким. Чињеница је да је рат био дуг, потом су бомбардовали Србију и њен главни град Београд. То је била војна интервенција Запада и НАТО савеза против бивше крње Југославије. И сад вас ја питам: Ако је народ Косова имао право на самоопредељење, зашто га не би требао да га има и народ Крима? Сви треба да се придржавају јединствених међународних правила и не мијеју их сваки пут кад неком не одговарају“, подсетио је Путин.

Позитивни аспект санкција и ниских цена нафте

Изрицање санкција Русији 2014. године је била „глупа и штетна одлука“, према Путину.

„То је најсложенија ствар коју живимо. Највећу штету руској економији наноси пад цена традиционалних производа руског извоза. Међутим, утицај тих чинилаца је довео до обрнуте ситуације. Када су цене нафте биле високе, падало се у искушење да се искористи све приходе од нафте да задовољимо тренутне трошкове. Ипак, дефицит сектора који су важни за економски раст су нарасли до опасне границе. Сада дефицит морамо смањити и имати чисту економију. Русија одржава високу разину резерви и централна банка има више од 300 милијарди долара у златним резервама и девизама, а ту су и два друга резервна фонда владе, један 70 и други 80 милиона долара. Надаље, ми верујемо да ће се економија стабилизовати и постепено расти. Покренули смо низ програма, укључујући и супституцију увоза, затим улагања у подручја високе технологије“, немачким новинарима је рекао руски председник.

Фото: srbijadanas.net
Фото: srbijadanas.net

„Запад и Русија имају заједничке претње и ми, као и пре, покушавамо заједничким напорима свих земаља, како у Европи тако и свету, да се боримо против ове претње. То није само тероризам, него и криминал, трговина људима и борба за заштиту околине. Постоје многи заједнички проблеми. Али, то не значи да сваки пут морамо делити мишљење са другима о овом или оном питању. Назвати нас непријатељем сваки пут када се неком не свиђа наш став није најбоља опција. Можда би понекад било боље саслушати, размишљати критички, прихватити мишљење и наћи заједничка решења“, поручио је лидер Кремља.

„Ја нисам твој пријатељ, ја сам предсједник Русије“

Владимир Путин је у интервјуу за Билд рекао да се он или његова перцепција глобалних проблема нису променили. Он је такође признао да он може бити и пријатељ са неким људима, али не као руски председник.

„Питам се: да ли је ваш понизни слуга ваш пријатељ или непријатељ? Односи између држава се развијају другачије него међу људима. Ја нисам ни ваш пријатељ, ни невеста, ни младожења. Ја сам председник Руске Федерације. Постоји 146 милиона људи који имају своје интересе и ја сам дужан да их браним. Ми смо то спремни да учинимо без сукоба, да тражимо компромисе, али, наравно, поштујући међународно право које сви лако могу једнако разумети.“

Извор: Alter Mainstream Info
Обрада: Магацин


Напиши коментар