Прича српског војника: „Брате… Знао сам да ћеш доћи!“


Илустрација: Српски војници на караули Кошаре 1998. године
Илустрација: Српски војници на караули Кошаре 1998. године
Косово и Метохија, пролеће 1999. године. Један од најкрвавијих дана у рату… Војник је приметио да му је најбољи пријатељ пао на земљу.
Били су под непријатељском ватром која им није дозвољавала ни секунду да подигну своје главе изнад ровова.

Војник је дотрчао до пуковника и рекао:

„Господине пуковниче, могу ли на брзину отићи и покупити пријатеља“?

Комадант га је оштро погледао и рекао:

„Јеси ли полудео?! Зар вреди отићи? Пријатељ ти је тешко рањен. Вероватно је до сада већ умро. Зашто да рескираш свој живот?“

Али пошто је војник био упоран, комадант рече:
„Добро, можеш ићи.“

Чудо у које се тешко може поверовати. Војник је под невероватном ватром стигао до свог пријатеља. Ставио га је на леђа и трчећи се вратио назад. Заједно се срушише у свој ров.

Пуковник је прегледао крвавог војника. Онда се окренуо према војнику:

„Рекао сам ти да не вреди. Пријатељ ти је већ преминуо“. „Вредело је господине пуковниче“.

„Како је вредело, па зар није умро“?

„Да, али вредело је, јер кад сам стигао до њега, још је био жив, а његове последње речи вреде читав свет“.

Затим је плачући поновио речи свог мртвог пријатеља:

„Брате… Знао сам да ћеш доћи!“

Предлог Магацин-а:

Неиспричана прича: „Границу ћемо одбранити по сваку цену!“
Ратни ветеран: Кошаре су била прва линија одбране отаџбине
На данашњи дан, на Велики петак, 9. априла 1999 године, почела је Битка на Кошарама


Напиши коментар