Драгослав Бокан: Капија слободе


kapija slobode 1
Фото: Драгослав Бокан
Већ сам писао о овом светом месту српске историје, али није надмет поново се подсетити овог за наше суграђане невидљиве и безначајне „гомиле камења“.

Тачно преко пута Скупштине, налази се ОРИГИНАЛНА ОСМАТРАЧНИЦА СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА, пренета, воловским колима и реконструисана, камен по камен, у престоници новоформиране државе (утемељене на костима и крви воника који су са ове осматрачнице вођени у коначни пробој непријатељског отпора и ослобођење Србије).

Ова осматрачница је била на самом врху Кајмакчалана (на врху Свети Илија, на 2524 метара), и одатле је, у садејству са француском коњицом, пробијен „јужни фронт“ и тако отворен пут за наш победоносни повратак у Отаџбину.

Одлуком Врховне команде српске војске ова родољубива светиња је постављена у Дворски парк (близу места на коме су се налазила оба стара Двора: и онај обреновићевски и онај у коме су боравили стари краљ Петар и принчеви Ђорђе и Александар), и то ТАЧНО ПРЕКО ПУТА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ, да би посланици могли да се свакодневно (при доласку и одласку у Парламент) подсете на то какве и колике жртве су претходиле стварању нове Југославије. Да би што боље и конкретније схватили колика је њихова одговорност пред народом и историјом.

Строги и опомињући поглед на Скупштину. Као пред напад на непријатеља, с оне стране наших нишана. А ненародни "народни посланици" су, одмах после 1918-те, постали реални непријатељи својих сопствених суграђана, а након октобра 1944-те се та симболичн ситуација додатно разбистрила и ојачала. И тако остаде до дана данашњег...
Строги и опомињући поглед на Скупштину.
Као пред напад на непријатеља, с оне стране наших нишана.
А ненародни „народни посланици“ су, одмах после 1918-те, постали реални непријатељи својих сопствених суграђана, а након октобра 1944-те се та симболичн ситуација додатно разбистрила и ојачала. И тако остаде до дана данашњег… Фото: Драгослав Бокан

Нажалост, ова племенита идеја није имала никаквог ефекта (осим, на известан начин, кроз осветничке пуцње Пунише Рачића), а након Другог светског рата је овај споменик српском јунаштву постао само место окупљања Циганчића што „перу шофершајбне“ на оближњој раскрсници (ту држе канте са водом) и приручни клозет на отвореном.
А некадашњи Дворски, је после 1945-те преименован у Пионирски парк…

Тако завршавају све племените идеје у судару са ужасном реалношћу и срамним заборавом (под притиском антисрпства, органски уграђеног у комунистичку идеју „братства & јединства“) сопствене жртве и величине.
О транзиционом и сасвим савременом презиру према прошлости (у складу са помодном идејом „краја историје“) и да не говоримо.

Прођите овуда, ако стигнете, и помолите се за душе палих хероја и опрост наших огромних и нагомиланих грехова!

P. S.
У скорије време је макар делимично сређен (шљунковити) прилаз једном делу Осматрачнице, где стоје и (једва видљиве) металне спомен-плоче шесторице савезничких и седморице српских официра, као и регента Александра и краља Петра Карађорђевића.

Уз четворицу легендарних српских војвода, ту су имена и ликови и наших прослављених ђенерала Великог рата: Павла Јуришића-Штурма, Михаила („Гвозденог“) Живковића и Живка Павловића.

Спомен-табле савезничких и српских команданата пробоја Солунског фронта. Фото: Драгослав Бокан
Спомен-табле савезничких и српских команданата пробоја Солунског фронта. Фото: Драгослав Бокан

Макар толико.  Иако нигде нема објашњења о чему јевту реч и шта представља ова необична камена пирамида.

P. P. S.
Не знам зашто, али ми се чини да је ово и просто идеално место да изразим поштовање и спомен на трагично (у хашком заточеништву) страдалог српског генерала Здравка Толимира (Поповићи код Гламоча, 27. новембра 1948 – Шевенинген, 9. фебруара 2016), Младићевог помоћника у Генералштабу Војске Републике Српске, мог ратног друга и саборца из „оних дана“ нашег Отаџбинског рата.

Слава му и Бог да му душу прости!

А наши свети преци нек’ нама опросте наше грехе и дају нам, својим молитвама, снаге да издржимо сва ова (и она будућа) искушења и да не издамо себе и свој народ.

Предлог Магацин-а:

Нека свако од нас макар каже: хвала вам, бесмртни јунаци!

Аутор/Извор: Драгослав Бокан


Напиши коментар