„ЕУ и НАТО су раскомадали Србију“


Фото: rs.sputniknews.com
Фото: rs.sputniknews.com
„На Косову је створен протекторат како би ЕУ и НАТО остварили сопствене политичке, економске и безбедносне циљеве“, изјавио је за руске медије Модест Колеров, бивши шеф сектора за међурегионалне и културне везе председника Русије.

„Албанија ће хтети да припоји Косово“

– Сада је јасно да је та политика пропала. Као прво, косовско становништво не жели да ради у својој републици, него масовно бежи у ЕУ. Као друго, Косово је постала црна рупа, језгро криминала, који ЕУ није у стању да спречи – каже Колеров, а преносе руски медији.

Он сматра да институције на Косову и даље крше права косовских Срба, али да европске структуре затварају очи пред тим безакоњем.

– Није јасно шта је добила међународна заједница тиме што није спречила прогањање Срба, какву економску или било коју другу корист. Изгледа да је то био злочин ради злочина – сматра Колеров.

Колеров напомиње да се последњих неколико година у Европи мења однос према мултикултурализму, а сада и према мигрантима.

– Албанско становништво на Косову цивилизацијски је много ближе становништву оних делова бившег Османског царства, из којих у ЕУ сада стижу стотине хиљада избеглица. Сматрам да ће мигранти са Косова ускоро постати за ЕУ проблем налик мигрантима из Либије и Сирије – наводи бивши сарадник председника Русије, а преносе медији.

– Земље које су признале Косово у ствари нису признале независност те територије, него су признале да су лојалне САД-у. Није тајна да је Америка иницирала читав процес. Зато они неће да сносе одговорност за ту одлуку и сматрају да је то цена добрих односа са Вашингтоном. Са друге стране, земље које би одмах осетиле последице такве одлуке, нису признале Косово. Рецимо, да је Румунија признала самосталност Косова, одмах би рекла збогом Трансилванији. А Шпанија би морала да укине саму себе, јер је де факто та земља конфедерација – тврди Модест Колеров.

– Косово ће још неко време да остане де јуре делимично призната, али де факто призната држава, док ће Албанија да крене у процедуру припајања те територије. Међутим, то би могло да изазове противљење Грчке, јер је та земља, као и Црна Гора, следећи правац албанске експанзије. Све тек почиње – закључује Колеров, а преносе руски портали.

Извор: Вестионлине


Напиши коментар