Крајишници – сиротиња крај елите


Arandjelovac-05Пре двадесет година, избегличке колоне су многе Крајишнике одвеле и до срца Шумадије, до једног од најлепших градова у Србији, Аранђеловца. Оно што је мање познато је да су разне колонизације протеклих вековаа Аранђеловац сврстале међу градове са највише досељених становника из Хрватске, БиХ и Косова.

Избеглички талас 1995., захваљујући бројним родбинским везама, али и животним путевима, у овај град довео је нове становнике из свих крајева Хрватске. Према задњем попису становништва, те након бројних расељавања због економске ситуације, у Аранђеловцу је остало 850 избеглица, док их је у читавом Шумадијском округу у који такође спадају град Крагујевац и још 5 општина, још увек регитровано 2193.
Уколико овим подацима додамо и све становнике који су због ратова дошли пре 1995. године, незванично долазимо до податка да је трећина становника града који броји преко 25.000 становника, управо из Хрватске, БиХ и Косова.
Град Аранђеловац основао је кнез Милош Обреновић 1858. године, спајајујући места Врбицу и Буковик, а захвални мештани одлучили су по њему назвати чувену и светски познато минералну воду. Почетак коришћења извора минералне воде везује се за 1811. годину када је Доситеј Обрадовић посетио извор и почео користити воду у лековите сврхе. Чувени ‘Књаз Милош’ је нашао тржиште на свим континентима и био ослонац развоја аранђеловачке општине. У последњем веку ова фабрика је неколико пута мењала власнике, а обим производње се смањио. Протеклих дана, у граду под Букуљом су поново узбуркани духови након што је 29. јануара нови власник у једном дана отпустио 200 радника и продао 40 камиона који су пружали услуге у целом овом крају. Према причи мештана, са ових 200 отказа директно је погођено преко 800 чланова њихових породица, а индиректно и неколико хиљада Аранђеловчана који су везани на рад ове фабрике.

Нови власник Књаза Милоша у једном дану отпустио је 200 радника и продао 40 камиона који су пружали услуге у целом овом крају

Све је ово довело до апсурда, али нових друштвених подела у граду у којем је нови дом нашло неколико хиљада избеглица. Некада град са чувеном Буковичком бањом и неколико јаких привредних субјеката, постао је град са свега 2 или 3 мања привредна погона који озбиљније раде. Преживљавање Аранђеловчана се углавном своди на рад у бројним трговинама и кафићима, а одмах упада у очи да на релативно малом простору функционира и ради преко 20 банака. Пролазећи кроз центар града стижемо до парка Буковичке бање и хотела Старо здање. Овај прелеп објект изграђен барокним стилом тренутно је празан и девастиран. Некада је овај хотел служио и као колективни центар за избеглице.

Одмах поред њега је и хотел ‘Извор’ који је протеклих година постао један од најмодернијих хотела у Србији, а пре неколико година је добио и шесту звездицу. Поред ‘Извора’ изграђен је и један од најмодерних аквапаркова у Србији, креће се и са уређењем других хотела, изграђено је неколико модерних етно села, али то на живот већине досељеника не утиче превише. Велики индустријски комплекси у којима су налазили запослење, као што су били Шамот, Кубршница, Конфекција и Венчац су већ давно угашени или су на хладном погону.

На 300 метара од хотела ‘Извор’ у који долази и светска елита те који је прошле године био центар и једног од састанака Регионалног програма за стамбено збрињавање, налази се импровизована радња Миле из Двора на Уни који на том месту већ 13 година продаје чарапе, доњи веш и ситнице којима преживљава и склапа крај са крајем, како он каже. Одмах нас препознаје из неких бивших времена па крећу приче и распитивање о ситуацији у завичају. Време, године, лоши услови рада, али и беспарица су учинили своје: овог човека је још пре пар година почело издавати здравље и преживео је мождани удар. Након кратког опоравка, поново се нарушеног здравља вратио у своју импровизовану радњу која му прехрањује породицу.

– Шта да вам кажем.Тешко се живи. Већина људи из наших крајева није се нешто претерано снашла.Кад ме питају како ми је, често знам рећи ‘на стојећи умиремо’, истиче Миле.

У Аранђеловцу су некад била два велика колективна центра за избеглице, један у хотелу ‘Старо здање’, а други у Селу Бања, само два километра удаљености од Књаза Милоша. Центри су давно затворени, али егзистенција је постала највећи проблем у овом граду који свакодневно постаје све познатије туристичко средиште у Србији са једне стране, а са друге стране место које велики број људи напушта што показује и разлика између два пописа становништва.

Аранђеловац је и даље нови дом за огроман број избеглица, али у овом граду готово не функционише ни једно професионално завичајно удружење са озбиљнијим активностима, клуб ни локал. Некадашње завичајне вечери остале су само у лепом сећању, њихов организатор је пре неколико година одеселио у Београд трбухом за крухом, а исти случај је и с Радио ‘Двојком’ која је некада међу првима у Србији емитовала завичајне емисије. Након продаје ова радио станица је променила име у ‘Флеш’ са скроз другачијом програмском шемом.

Већина Аранђеловчана ових дана са великом пажњом прати вести о плановима новог власника Књаза Милоша, док је ова вест у водећим медијима у Србији прошла готово незапажено.

Извор: Српски народни форум


Напиши коментар