Нешто се у свету кардинално променило откако се руска авијација појавила у Сирији


Руске ВКС у Сирији (AP Photo/Vladimir Isachenkov)
Руске ВКС у Сирији (AP Photo/Vladimir Isachenkov)
Нешто се кардинално променило у свету после 30. септембра 2015. године, када су Ваздушно-космичке снаге РФ, као и увек, неочекивано за САД, слетеле у Сирију – у провинцији Латакија.

Након тога је не превише врући сукоб Русије са Вашингтоном и генерално са Западом почео да се заоштрава.

Скандалом са громким речима „game over“ завршили су се преговори ЕУ-Русија о придруживању Украјине ЕУ, при том није била Русија та која их је изговорила.

Придруживање Украјине ЕУ довело би де факто до придруживања и Русије, када она не би укинула зону слободне трговине с Украјином, што су и покушавале да издејствују евробирократе.

Укидање зоне слободне трговине с Украјином обесмислило је придруживање исте ЕУ, али шта су они мислили? Да тако без пардона реше економске проблеме Европе на рачун Русије?

Сама та рачуница фрапира својом дубином, а неуспех преговора – реакцијом увређеног детета.

Формални завршетак Минских споразума о Украјини 1. јануара 2016. године, а затим њихово усмено продужавање овенчани су Калињинградским самитом Нуланд-Сурков на неочекивану иницијативу америчке стране. Према оцени помоћника председника Русије, Владислава Суркова, то је био „јуриш уз помоћ можданих вијуга“, а помоћници америчког државног секретара, Нуландовој, западни медији приписују гест спаситељке света, јер је наводно упозорила Русију на „неминовни напад NATO“. Ако Русија не прихвати некакав ултиматум?

Међутим, убрзо после Калињинградског самита напад NATO на Русију заиста се догодио – пропагандни напад.

Као ударна информативна снага, наступио је Би-Би-Си, подвргнувши бомбардовању скандалозним филмовима врховног команданта Русије, председника Владимира Путина.

Пљунувши на сопствену репутацију, бивши солидни медиј без икаквих аргумената изнео је најужасније оптужбе – за убиство агента MI6 Александра Литвињенка у Лондону и корупцију у Русији, на рачун Путина. Размисливши, решили су да све зачине и филмом о могућем нуклеарном нападу Русије на једну од западних земаља.

Какав је то притисак извршен на Би-Би-Си? Вероватно, ни мање ни више него од стране Стејт департмана, у комбинацији с алудирањем MI6 редакцији на судбину несрећног Литвињенка, као и превремено умрлог од убода ножем у срце једног енглеског лорда, власника ноћног клуба „Абракадабра“, који је Литвињенко посетио пре сусрета с московским „агентима ФСБ“, оставивши злослутни полонијумски траг MI6

Александар Литвињенко
Александар Литвињенко

Међутим, тако снажан пропагандни напад NATO, допуњен нападом Турске на руски Су-24 у сиријском небу, уз одбијање да се извини и претње да ће напасти Сирију, нису оставили никакав утисак на Русију. Она води неку своју игру, само ојачава групацију Ваздушно-космичких снага у Сирији и доводи у борбено стање снаге Југозападног војног округа.

Русија је замрзла украјински фронт на којем су је изазивали на борбу, о томе је отворено писао Збигњев Бжежински, као и друге сиве америчке еминенције, зато што нема никаквог смисла ратовати са псом: треба ратовати са газдом пса. С друге стране, Украјина би се претворила у „Сирију“…

Зато, упркос нељудским дозама русофобије којима Украјинце кљукају бандеровски медији, очигледно по препоруци CIA, Русија не реагује на ту хистерију.

А у Сирији, и преко Сирије, амерички газда Бандере може да се ухвати за осетљива нафтоносна места.

У Сирији је Русија спремна да ратује, схватили су то у Вашингтону, и то да ратује по својим правилима, делујући Ваздушно-космичким снагама као скалпелом, ослањајући се на армију легалног председника Сирије Башара Асада и друге регионалне силе.

Западни интереси у Сирији су већ озбиљно угрожени, сиријске снаге се приближавају турској граници, кључно упориште протурских „умерених терориста“ – Алеп – већ је на ивици опкољавања, и никакви маневри турских снага на граници не воде смањењу броја удара ВКС Русије и заустављању офанзиве сиријске армије.

Штавише, Вашингтон је кренуо у ривкерц. Нема реалног јачања америчке војне групације око Сирије, већ обрнуто, САД као да издају Турску, наводно због несугласица поводом сиријских Курда, а раније су се дистанцирали од Саудијске Арабије, наводно због извршења смртне казне над шеиком ал Нимром од стране Саудијаца.

Изгледа да је Америка забезекнута негде у дубинама своје Беле куће: она је схватила да је Русија спремна озбиљно да ратује, и на америчкој територији такође, када су ВКС РФ неочекивано и неустрашиво слетеле у Сирију, када је пад Башара Асада био питање недеља. То јест ВКС РФ су слетеле у Сирији буквално у пакао… То је недвосмислено указивало да Русија неће ни са ким да усаглашава своје потезе, хоћете да ратује – молим лепо, до Вашингтона ако хоћете…

Отуд и таква пропагандна хистерија Би-Би-Си-ја: све што је тешком муком стечено на Блиском Истоку се распада! Американци су уздржанији: нису спремни да ратују на својој територији с Русијом, и дистанцирају се од Турске и Саудијске Арабије.

Дакле, Русија је пристала на рат у Сирији. Генерал и аналитичар Леонид Ивашов је изјавио да је недавно био у Ирану, а затим је дао предвиђање: „Оно што се догађа је пролог за велики рат на Блиском Истоку. Ако Турска и Саудијска Арабија уђу у Сирију, Русија ће изрећи истину коју никако да каже до краја: Исламска држава ја Ердоганова истурена армија, а Џебхат ан-Нусра да је Ал Каида и чедо Саудијске Арабије, а истовремено ће предложити Западу да изабере.

Нова Минхенска конференција о безбедности није донела видљиве резултате ни у Украјини, ни у Сирији, највероватније ни невидљиве.

Међутим, није било ни тешких речи и говора. Председници и премијери света размишљају…

Уосталом, Дмитриј Медведев је дао једну веома значајну изјаву: „Малтене свакодневно нас проглашавају највећом претњом – те за NATO у целини, те за Европу, те за Америку и друге земље. Снимају филмове који служе да застраше и у којима Руси започињу нуклеарни рат. Понекад се запитам: да ли смо у 2016. или 1962?“.

Аутор: Виктор Камењев
Извор: Факти


Напиши коментар