Срби, Трамп и непознати Ранд Пол


tramp izboriХистерија у нашим медијима влада по питању долазећих председничких избора у Сједињеним Државама. Хоће ли Трамп победити?

Домаћи портали готово из дана у дан преносе детаље председничке кампање Доналда Трампа, који претендује да буде кандидат републиканаца за место председника САД. Помпезни наслови са често измишљеним или изврнутим контекстом, преносе нам наводне симпатије овог америчког бизнисмена (тајкуна) за наш народ. Уз то, његова анти-имиграциона политика и русофилско држање (са изјавама да је Путин бољи и одговорнији државник од Обаме), већ сада указују да ће га вероватно коштати председничког места.

Врло нетактичним иступањима и специфичним жустрим начином изглања, Трамп само чини услугу својим противницима, пре свега кандидату демократа, који ће придобити гласове и оних који немају симпатија за ову партију или су потпуно апатични, стварањем атмосфере страха, говорећи шта се може десити у случају да Трамп однесе победу (тешко ће амерички гласач прихватити интензивнију сарадњу са Русијом, у којој и даље види све што му је деценијама приказивано у холивудским остварењима где су Руси главни негативци, а Совјетски савез отелотворење зла!)

Резултати истраживања јавног мнења показују да републиканци имају предност, без обзира који ће њихов представник стати као противник кандидату демократа Хилари Клинтон. Међутим, уколико републиканци одлуче да њихов кандидат буде Трамп, остаје отворено питање да ли могу задржати ту предност.

С друге стране, наши медији ни једног тренутка не помињу да се у трци за републиканског председничког кандидата налази и сенатор Ранд Пол. Зашто управо њега треба издвојити од укупно 12 могућих републиканских кандидата?

Отац овог кандидата је Рон Пол, некадашњи заступник државе Тексас у Представничком дому Конгреса САД. Познат по својим конзервативним ставовима, који се огледају у одрицању подршке сваком предлогу који крши Устав САД (1787); његова либертаријанска схватања га чине препознатљивим, нарочито по залагању за смањење бирократског апарата, противљењу повећања пореза и плата конгресмена, неслагању са конгресменским пензијама, путовању о државном трошку, ангажовању оружаних снага у спољним интервенцијама (предлагао је и иступање из НАТО) и прекиду трудноће, а снажно подржава већи утицај савезних држава по многим питањима (попут регулисања ,,геј бракова“).

Другим речима, Рон Пол представља све оне традиционалне америчке вредности, на којима су основане и некада почивале Сједињене Државе.

Оно што посебно плени нашу пажњу, јесте његов став у време агресије НАТО на Југославију, 1999. године.

Рон Пол се дописивао са југословенским извештачима и јавно противио агресији 1999. године
Рон Пол се дописивао са југословенским извештачима и јавно противио агресији 1999. године

У говору одржаном пред члановима Представничког дома, на дан почетка бомбардовања (24.03.1999), Пол је рекао: ,,Разлог за ово је што српски политичари нису учинили оно што смо им ми рекли да учине? Србија није напала другу државу… Нема угрожених америчких сигурностних интереса у Србији. Србија нас не угрожава, не употребљава силу ни против једног америчког грађанина… Разумевање и саосећање за патњу и добровољна подршка потлаченима је за сваку похвалу. Употреба силе и ратних средстава за бирање између две стране сукобљене стотинама година, не може постићи мир.“

Свега пет дана касније, Пол је изјавио: ,,Ово није тренутак поноса за Америку, док се оружане снаге Сједињених Држава користе за инвазију на суверену нацију која није претила ни нашој безбедности, па ни границама наших савезника и пријатеља.“

Говорећи о косовској кризи, Рон Пол је 14. априла исте године, казао: ,,Речено је да смо у Југославији како бисмо зауставили етничко чишћење, али је сасвим јасно да је циљ НАТО снага оснивање етничке државе.“

Током читавог трајања агресије, скретао је пажњу америчкој јавности да је интервенција у Југославији бесмислена, обзиром да она није угрозила нити један амерички интерес, а да се позиција Слободана Милошевића само учврстила захваљујући бомбардовању. Позивао је да уколико се настави подршка независности Косова, треба подржати и курдске напоре за независност, сматрајући да је сваки аргумент који се примењује у косовској кризи, може применити и на примеру Курда.

Данас, његов син Рандал Пол стоји на листи потенцијалних републиканских кандидата за шефа државе. Његови ставови нису нарочито различити од оних које је заговарао његов отац, у дугогодишњој политичкој каријери.

У горе поменутим истраживањима на државном нивоу, Ранд Пол ужива подршку између 1 и 14% гласача више у односу на Клинтонова (примера ради, истраживања у Тексасу показују да би Полова предност над кандидатом демократа износила чак 10%). Његов наступ јесте далеко примамљивији америчким грађанима, за разлику од Трампа, и управо му то може донети додатне гласове.

Аутор: Филип Пејковић
Извор: Српски Академски Круг


Напиши коментар