Бећарац – део српске културне баштине

-Пре неколико година, бећарац је званично уписан на Репрезентативну листу Унеска, као део баштине човечанства, али који припада хрватској култури, а не и српској. Тиме је на светском плану бећарац некоректно присвојен, нетачно представљен и регистрован у Унеску, истиче Ненад Грујичић, директор Брановог кола

На “Пролећним Бранковим данима 2016“, у Музичкој школи “Исидор Бајић“ у Новом Саду, чувени серијал Бранковог кола “Нематеријално културно наслеђе“ отворен је темом “Бећарац у Војводини“. У програму су учествовали Драшко Ређеп, Дејан  Томић, Миша Близанац, Николина Спасић и Милан Новаковић.

У поздравној речи, директор Бранковог кола Ненад Грујичић је истакао да је ова тема посебно важна са становишта коренске припадности бећарца: “Пре неколико година, бећарац је званично уписан на Репрезентативну листу Унеска, као део баштине човечанства, али који припада хрватској култури, а не и српској.

Тиме је на светском плану бећарац некоректно присвојен, нетачно представљен и регистрован у Унеску. Наши стручњаци и институције ништа нису урадили да би се томе супротставили.. С друге стране, бећарац чак није уписан ни у први Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.“

На посећеном програму, уз аплаузе, примере бећарца певали су и казивали музички уметник Миша Близанац и драмски уметници Николина Спасић и Милан Новаковић:

“Еј, Сремице, ето теби среће,/ хоћеш оног који тебе неће“, “Пева пет`о на дуду јаловцу,/ допала се девојка

удовцу“, “Прође вече, већ се зора буди,/ ој, Бачкуљо, тебе Сремац љуби“, “Лоло моја, бркови ти плави,/ прст

у оџак, па их нагарави“, “Аој, Бачко, ала би те пљачко,/ тебе крао,па  Банату дао“.

Осврћући се на бећарац као књижевни феномен Војводине, Драшко Ређеп је истакао песничке лепоте и специфичности ове минијатурне форме: “Бећарац је лирска енциклопедија менталитета српског Севера. То је весела песма која се бори против смрти.“. На скупу се чуло да је Академик Младен Лесковац сачинио антологију “Бећарац“, а Матица српска објавила 1958. и године. Истакнуто је и да је у Букурешту, 1982. године, такође, изашла антологија “Бећарац“ Срба у Румунији, коју су сачинили Стеван Бугарски и Светозар Марков.

Истраживач српског народног блага, Дејан Томић указао је на примере певача бећарца и тамбурашких група у Војводини. На крају свог излагања и сам је запевао бећарце присећајући се певача у родном Стапару код Сомбора.

Са овог скупа потекла је иницијатива да појединци и групе, који баштине бећарац и негују његову самобитност у Војводини, уз помоћ адекватних институције из Новог Сада и Београда, упуте захтев Комитету за нематеријално културно наслеђе Србије о приоритеној потреби да бећарац, за почетак, буде уписан у Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. А потом, одатле, да буде упућен јасан захтев Унеску о потреби (до)регистровања бећарца на Репрезентативној листи човечанства, као духовне традиције која на Балкану увелико припада и српској нематеријалној културној баштини.

Аутор: Славица Ђукић