Музеј Козаре: Доказе о покатоличавању Срба учинити доступним јавности


Покатоличавање Срба под претњом смрћу
Покатоличавање Срба под претњом смрћу

Музеј Козаре Приједор затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена прије и послије оснивања Независне Државе Хрватске, које садрже доказе о масовном покатоличавању православног живља у граду на Сани.

Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ову иницијативу покренуо професор приједорске гимназије у пензији Лазар Гвозденовић, који се и сам са истим захтјевом обратио и овом музеју и Архиву Републике Српске.

„Сматрамо да је корисно за нашу историјску збирку и њене потребе да има копије ових докумената“, оцијенио је Радоњић.

Школске матичне књиге свједоче о ђацима који су похађали приједорску гимназију и који су се у школској 1940/41. години изјаснили и били уписани као православци, а наредне 1941/42. године као католици.

Професор Гвозденовић обратио се и епархији бањалучкој Српске православне цркве с циљем да и ово црквено намјесништво допринесе да се такви документи учине доступним школама, музејима, јавности и медијима јер се о овој архивској грађи не зна довољно, поготово међу младима.

„Они и не знају гдје се могу наћи докази о масовном и насилном покатоличавању нашег народа током Другог свјетског рата. Има их који ни не знају да се то догодило. Постоје и злонамјерни који говоре о преувеличавању“, наводи Гвозденовић у допису Епархији бањалучкој.

Он подсјећа да о покатоличавању Срба након оснивања НДХ, на данашњи дан прије 75 година, свједоче и бивши ученици и професори у монографији „Приједорска гимназија 1921 – 1981“.

„Љето 1941. године протиче у тмурним данима окупације. Преживљава се и покољ 31. јула и 1. и 2. августа, затим долази прекрштавање на римокатоличку вјеру, а у јесен почиње са радом гимназија“, свједочанство је ученика Драшка Поповића сачувано у овој монографији.

„Послије збора бака ми је причала како су их усташе, за вријеме покоља Срба у Приједору, извеле из куће и како их је спасила комшиница Мунтијанка, представљајући их као католике и Хрвате. Навратио сам и код тетке Драгиње Остојић. И она и њене три кћери, млађе од мене по неколико година, Мирјана, Бранка и Дринка, морале су, као и бака и ђед, прећи на католичку вјеру“, свједочи у овој књизи ученик Војин Хаџистевић.

Монографија чува и свједочење под насловом „Моји приједорски дани“ које је писао професор Мате Баће који каже да се највише бојао сусрета са дјецом у разреду.

„Како ће ме та дјеца гледати? Како ће ме примити? Замишљао сам да, можда, српска дјеца у мени не могу гледати доброг човјека. Коначно, ја сам Хрват. А шта су `Хрвати` учинили њиховим родитељима, старијој браћи? Како је дјеловало прекрштавање на њих?“, пише професор Баће.

Осим доказа о покатоличавању ученика православаца, монографија „Приједорска гимназија 1921 – 1981“ садржи и доказе да су се у настави изучавале исламска и католичка вјеронаука, али не и православна, будући да на списковима имена свих професора нема вјероучитеља православне вјеронауке, већ само католичке и исламске.

„Овакво стање није било карактеристично само за Приједор, него за сваки град некадашње НДХ. Тако свеобухватно покрштавање Срба на цијелој територији НДХ могло се реализовати само по темељито осмишљеном плану и програму католичке цркве на чијем челу је био Алојзије Степинац“, закључује професор Гвозденовић.

Предлог Магацин-а:

Како је покатоличена западна Херцеговина
Покрштавање Срба у Хрватској – подручје Жумберка
Ватиканска злочиначка рука
Како су се наши стари Срби борили против уније и покатоличавања

Извор: Искра


Напиши коментар