Смртно рањен окренуо се ка својим друговима у рову и рекао: „За ову земљу вреди погинути”


Српски херој Церна (Јожеф) Тибор
(Београд, 08.11.1978. — † караула Кошаре-Ђаковица, 27.04.1999.)

Прича о Тибору Церни и јединственом откривању снајперисте из Легије Странаца, који је сејао смрт у паклу Јуничких планина.

У паклу Кошара, где је по 12 војника бранило одсеке на које је јуришало по 300 непријатеља, командир једног одељења био је Тибор Церна. Рођен у Београду 8. новембра 1978, он је у јуну (већ крваве) 1998. године добровољно тражио да дође у војску, па када је дошао, онда је тражио да иде у Пећ, а одатле је био упућен – на Кошаре. Наспрам њега и његових другова било је толико артиљерије и толико непријатеља да је смрт била готово извесна, само је било питање „сада или мало касније”.

Нарочито је, од 9. до 27. априла, један снајпериста из Легије Странаца био кобан по наше војнике. Свакодневно им је наносио мање или језиве губитке, а никако није успевано да буде лоциран јер би користио само по један метак пре дуге паузе и пуцња са друге локације.

Толико је било страшно издржавати јурише непријатеља и свакодневна бомбардовања из авиона, те свакодневно разорно коришћење артиљерије са оне стране границе, да је само још фалио тај снајпериста – да тамани кога жели и када пожели. Српски војници, у заклонима, мањим бункерима и рововима, због њега нису могли ни да врше физиолошке потребе како се то иначе чини, него све у неке посуде, па када ноћ падне, кришом се празни ту негде, у близини.

Тог 27. априла, после дејства снајперисте Тибор Церна се опростио од затечених другова, па устао и викнуо:

„Усташо! ‘Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!”

Обарач је повучен. Метак из снајперске пушке је погодио Тибора право у грудни кош. Али, Тибор није пао.
Да би створио могућност да непријатељ дејствује још једном, како би га наши снајперисти открили и коначно елиминисали, Тибор Церна је остао да стоји.

Споменик Тибору Церни, у његовој родној Дебељачи, у општини Ковачица

Рањен, смртно рањен, окренуо се ка својим друговима у рову, који су га све време одвраћали од те намере, и рекао:

„За ову земљу вреди погинути”.

Тада је уследио и други хитац. Метак је погодио Тибора Церну у врат, убивши га на месту.

Тренутак касније, наши снајперисти елиминисали су непријатељског.

(До краја НАТО агресије, у паклу Кошара у коме је животе дало 108 војника који су спречавали копнену инвазију, непријатељ није остварио свој циљ. Тибор Церна је један од оних који су дали живот да се то спречи. Нисте никада раније чули за њега, Бог душу да му прости, али то не значи – да треба да буде заборављен. Ова прича – баш томе служи.)

Предлог Магацин-а:

Хероји са Кошара питали “ко нас мења?”
Прича српског војника: „Брате… Знао сам да ћеш доћи!“
Ратни ветеран: Кошаре су била прва линија одбране отаџбине

Извор: Фејсбук група Востани Сербие


Напиши коментар