Приче из Великог рата: Погодимо швапски авион


avioni-prvi-svetski-rat-0234И ту швапски авион, то је сефте био авион, кренуо у извиђање: пође од Црног врха ка Сувој гори. На топу смо били поручник Раденковић, ја и послуга. Кад је наишао тај авион, они сви побегоше, мислили су да ће да бомбардује, ја смо и Петар остали сами.

Петар је био по чину поручник, а по вери муслиман. Каже:
Митре, шта мислиш ти? Хоћемо ли да бегамо и ми?
Ја нећу, велим, да бегам одавде. Не знам где ћу! Него ја ћу на продужник, а ви на нишанску тачку.
Послуша поручник мене, што треба ја њега: он на нишанску тачку, а ја на продужник: лево-десно, лево-десно, циљамо авион што кружи над нама. Како поручник ухвати циљ горе, он лупи руком а ја окресах. Авион се запали. Одједном запали! И поче позади да пуши; лете, вуче се, лете, вуче се … И дим за њим. Тера, тера, нема да кружи, пошао право доле. А наши коњи били у једној јаруги, поручников и мој коњ. Поручник викну:
Коње дај овамо!“ – он узјаше једнога, ја другога, напред!
Где ћемо?
Оде, каже, право до муниционе колоне.
Авион већ сасвим ниско лети, пада према муниционој колони.
Кад ми тамо – он пао и гори. Приђемо ближе – два човека још нису изгорели у њему, али захвата их пламен… Само њих двојица, никог више у авиону. Изгоре све.
Кад смо се вратили у јединицу, командант каже томе поручнику Раденковићу:
Ти – за капетана! – а мени: Николић – за каплара!
Не, не, хвала, велим, два пута да учим регруте – слабо ја то волим.
Швабе још нису биле прешле Дрину, а ми од Вишеграда добијемо наређење да пођемо ка Београду, да помоћ дамо са брдским топовима. Јурили смо да помогнемо десном крилу. Јој, како су ту напали били!
Стигли смо, прихватали борбу свуда, и гинули!
Казивање Митра Николића (Драгутин Паунић и Милија Ђорђевић, „Три силе притисле Србијицу“, Народна књига, Београд, 1988.)
Извор: Приче из Великог рата
авион, велики рат, историја, Срби, србија, храброст
http://www.magacinportal.com/2016/07/20/price-iz-velikog-rata-pogodimo-svapski-avion/


Напиши коментар