Приче из Великог рата: Јуриш на Тршавску косу под Соколом


srpski vojnici pred jurisНебо су непрекидно, сем експлозија, палиле светлеће ракетле и њихова бела светлост као да нас је разголићавала. Сви смо били тада тако видљиви, јасни, блиски, да нам се чинило да нам сваком из бугарских ровова лице могу познати.

На часовнику причвршћеном на руци, сказаљке осветљене фосфором као да се нису кретале. На Соколу и иза њега непрекидно је кључало као у огромноме страшноме котлу.
Читав један живот била је та ноћ проведена под бугарским жицама. Пуних 9 сати лежали смо непомични изједначени са неравнинама земље и камења, престајући да будемо људи, већ смо постали и сами саставни делови тога брега који се ронио, дрхтао, палио, јечао. Војници су се потпуно стопили са земљиштем, иако блиски, нисмо опажали да ли су живи они други, и свакоме од нас се чинило као да је сам у тој полуделој ноћи.
У поноћ су патроле пошле ка рововима. Већ после неколико корака, осветљење са свих страна ракетлама, дочекане бомбама и митраљеском ватром утонуле су међу камење.
Опет се чекало. Код Сокола је слабила паљба и нисмо знали да ли је то победа или пораз. Нека необична тишина пала је на ровове пред нама и само по који пушчани пуцањ реметио је овај чудни мир.
Три часа изјутра. Патроле су опет пошле. Тишина. Одједном на гребену између тачке 3 и 4 одакле је читаву ноћ беснео митраљез, полетела је увис једна наша зелена сигнална ракетла. Патрола је продрла у ровове.
Усправљени одједном, узбуђени, гледали смо ту зелену светслост како пада ка земљи.
Проломила се поново команда:
– Напред.
У ноћи су људи збијени и блиски чинили густи покретни зид који је јурнуо.
После толиких часова чекања и неизвесности, који су затегли нерве до крајњих граница, лудо одушевљење је зграбило све ове мирне раднике из американских рудника и фабрика, лађаре са бродова који су пловили Хадсоном и Колорадом, све те радне, намучене људе претворене за неколико месеци у праве ратнике.
За десетак секунди били смо већ у жицама. Искидане, исечене артилериским зрнима и бомбама које смо целу ноћ бацали, оне су отварале широке прелазе и само би по који дрхтав комад ошинуо у налету преко ногу, кидајући одело на комаде. Није ни било потребе да први јуришни талас употреби маказе за сечење жице које је са собом носио.
Скакали смо преко дубоких ровова урезаних у белој стени, а сада изривених тешким артилериским зрнима.
Испод срушених заклона, претурених челичних пушкарница и покиданих џакова вириле су ноге и руке укочене и поломљене. Митраљези су лежали преврнути. Позади су стајали напуштени бацачи мина и батерија брдских топова. Свугде побацана спрема. Свугде трагови смрти.
Наше две чете, 1. и 4. добровољачка, прве су овладале рововима по целом томе делу Трнавске Косе.
Водник 1. чете потпоручник Димитрије Љотић наишао је са својим војницима на блиндирани заклон од бетона и челика, пет метара дубок. Када се са два своја војника који су држали бомбе у рукама појавио на отвору заклона, угледао је на светлости карбидске лампе бугарског официра са 15 војника скривених на дну блиндажа.
Дрхтећи од страха, официр држећи у руци мандолину промуцао је:
– Братко, да ти свирам нешто…
То су били први заробљеници те ноћи.
Доведен пред командира чете, тај бугарски официр трудио се да склопи пријатељство. Савлађујући страх осмехом, рече:
И аз сам малко Србин.
Како то? – питали су га.
Татко ми беше фурунџија в Ниш!
Не заустављајући се у налету, прелазили смо журно преко узастопних низова ровова и позади, код пасивних заклона усечених у падину и заштићених са гредама и каменом високим неколико метара, видели смо сву страхоту дејства наше артилерије. Између гомила лешева, у локвама крви јаукали су рањеници, поломљених удова, највећим делом непревијени. Свугде само крв, јауци и лешеви.
http://www.magacinportal.com/2016/03/22/price-iz-velikog-rata-dali-smo-bugarima-rec-da-bude-onako-kako-smo-im-rekli/
(Станислав Краков, „Наше последње победе“, Нова Искра, Београд, 2010.)
Извор: Приче из Великог рата

велики рат, војска, идентитет, историја, отаџбина, Срби, србија, хероји
http://www.magacinportal.com/2016/07/01/price-iz-velikog-rata-juris-na-trsavsku-kosu-pod-sokolom/


Напиши коментар