Вождов син, а српски кнез


princealexander_i_w-696x553У средњем веку Срби су имали самосталну државу, имали су своје краљеве и цареве, Светог Саву, духовног вођу, знамените цркве и манастире. Своју државу су изгубили турским освајањем Балкана.

На прелому 18. и 19. века земље у источном делу Европе биле су поробљене и већ вековима лишене своје државности. Католичке земље запосела је моћна, културно развијена аустријска царевина, а православне су чамиле под Отоманским царством, које је било огледало сваке заосталости. У годинама које следе свањавањем 19. века, Србија успева да, крвљу и памећу, прва међу породљеним земљама поврати своју државну независност. Векови проведени под турцима, нанели су Срби и Србима ненадокнадиве губитке. Овај народ је заустављен у замаху свог развоја, те тада и дисквалификован са пута прогреса.
У првим годинама 19. века Србијом је владао терор дахија. Пошто је стање постајало неиздрживо, српске старешине су донеле невероватно смелу одлуку – подизањe општенародног устанка против Турака. У хуку великих и истрајних борби, само неколико дана пре но што су Срби узели Београд, Карађорђе, вођа српске самоуке војске, постао је отац. Једанаестог дана октобра 1806. године родио се Александар Карађорђевић, дечак који ће, и не слутећи, владати Србијом 16 година.
Када је Први српски устанак доживео слом, Александар је имао свега 7 година. Тада Карађорђе са неколицином вођа устанка одлази у Аустрију. Са њим се тада упутио и млађани Александар. Карађорђе и Александар су месец дана боравили у манастиру Фенек.
Најмлађи син Карађорђа и Јелене Петровић се, уз новчану помоћ руског цара, школовао у Хотину у Басарабији. Породицу је основао са Персидом, ћерком војводе Јеврема Ненадовића, с којојм се венчао 1830. године. Будући српски кнез је са својом супругом имао деветоро деце. Девет година касније, када је султан издао ферман о потврди кнежевског достојанства кнезу Михаилу Обреновићу, Александар се вратио у Србију, када је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин поручника и постављен за кнежевог ађутанта. Након абдикације Милоша Обреновића, а потом и Михаила, 14. септембра 1842. године Александар Карађорђевић је, од стране уставобранитеља, оних који су отерали и Милоша и Михаила, изабран за кнеза Србије.
Владавину кнеза Александра Карађорђевића неки историчари називају владавином уставобранитеља. Тада је једина жеља свих оних који су кнеза Александра довели на власт била потпуни прекид Милошевог самовлашћа. Хтели су да завладају закони који ће штитити приватан живот грађана и ограничини владара. Кназ Александар Карађорђевић није имао ни чврстину, ни карактер свог оца. Био је изузетно слабе конституције, али и несталог карактера, а његов углед се састојао у томе што је био син славног и поштованог Карађорђа. Био је под јаким утицајем оних који су га довели на власт – Томе Вучића, Аврама Петронијевића и Стојана Симовића, али и под утицајем своје жене – кнегиње Персиде, која је мудро наметала своју вољу и у породици и у Србији.
Када су Александру кнежевску титулу признале Русија и Турска, он се окренуо реформама. План је био да уведе нове установе, како би се убрзао развој српске државе. У току његове владавине, на коју су утицале многи истакнути српски политичари, донет је кодекс грађанског права, уведена стојећа војска, основана тополивница у Крагијевцу. Такође, унапређене су постојеће и основане нове школе, Народна библиотека и Народни музеј. Време владавине кнеза Александра означено је променама у начину живота, бар у Београду.
Положај и судбина Србије увек је зависио од односа великих сила. Међутим, тај однос је непосредо пре избијања Кримског рата, али и током њега, био изузетно сложен. У овом рату, у ком су Француска, Турска и Велика Британија напале Русију, Србија није знала коме да се приклони, све у страху да ће бити кажњена уколико стане уз онога који напослетку рата буде поражен. Рат се завршио поразом Русије и Париским миром, а Србија је стављена пор Британску и Француску заштиту. Остајање донекле по страни у овом рату, рушило је углед и народно поверење у кнеза Александра и његову владу, али је и дизало присталице Обреновића. Треба још казати и то да су присталице династије Обреновић вршили притисак разним заверама на кнеза Александра. Под притиском опозиције, кнез Александар је сазвао скупштину за своју крсну славу, на дан Светог Андреје Првозваног, верујући и очекивајући да ће она бити манифестационо славље педесетогодишњице ослобођења Београда. Међутим, ова скупштина је манифестовала његово силажење са престола. Након скупштине, кнез Александар Карађорђевић се повукао на своје имање, које се налазило у близини Темишвара. Светоандрејска скупштина је, након збацивања Александра, одабрала Милоша Обреновића за кнеза. То је било поражавајуће за оне које су збацили Милоша и Михаила. Али, Београд је Милоша лепо дочекао – његова кочија се на путу из пристаниша до конака заустављала неколико пута да би му песници читали оде. Најавио је план своје владавине, међутим, своју ћуд неограниченог господара није могао да промени, па је његово понашање ускоро постало неподношљиво. Србија је била спремна за савременијег владара. Тада је на српски престо поново дошао Михаило Обреновић, који се сматра најспособнијим владаром којег је Србија имала. Али, његова друга владавина завршава се антетатом у Кошутњаку.
А, Александар је на свом имању водио миран живот. Међутим, његову безбрижност пореметила је оптужба да је за заверенике у антентату на кнеза Михаила обезбедио новац и оружје. Оваква оптужба за дело које није учинио га је непојмљиво повредила. У то доба су се распламсавале династичке борбе, а кнез Александар тек тада почиње активно да учествује у њима. У свим својим изјавама гнушао се помисли на недело које су му непоштено приписали противници, а све борећи се да на српски престо поново дође један Карађорђевић.
Кнез Александар Карађорђевић је у Темишвару трећег дана маја 1885. године преминуо. Сахрањен је у Бечу. Међутим, 1911. године његов гроб бива оскрнављен, а лобања украдена. Бог је хтео да се кроз само неколико дана лобања пронађе. Исте године су посмртни остаци кнеза Александра и његове жене кнегиње Персиде пренети у задужбину краља Петра I на Опленцу.
Извор: Истокинфо
историја, карађорђе, Кнез Александар Карађорђевић, србија, Уставобранитељ
http://www.magacinportal.com/2016/09/14/vozdov-sin-srpski-knez/


Напиши коментар