За српску војску – Једна заборављена прича


foto-libro-serbiaMedium„За Српску војску – једна заборављена прича“ је књига коју је приредила новинар и књижевник Мила Михајловић. Реч је о репринт издању оригиналног документа Војске Италије из 1917. године, који документује период од децембра 1915. па до првих дана априла 1916. године.


Ова књига коначно расветљава мрак који је све до сада владао у српској историографији о пет месеци епопеје српске војске током преласка Албаније и евакуације, најпре у Италију, а потом на Крф и у Бизерту.
Са овим документом једноставно нико никада није био упознат, па ни италијанска, а понајмање српска јавност.
Да би се неправда према историјским чињеницама исправила потрудила се Мила Михајловић:
Документ има изузетну историјску вредност и значај за Србију, као једини постојећи документ и једина архивска грађа из тог периода. За Италију, документ има огроман политички значај, јер открива да је Италија том приликом обавила хуманитарну интервенцију незапамћених размера за коју се и данас може рећи да је највећа и најсложенија у историји. На крају, као потврда да је Италија добро одрадила посао постоји доказ:
Никола Пашић је 22. фебруара 1916. Италији са Крфа упутио писмо у којем пише:

По завршетку транспорта Срба из Албаније, изражавам најискренију захвалност Краљевској влади за моменталну и ефикасну интервенцију Краљевске морнарице Италије, као и за рад свих органа власти, хвала што се евакуација извршила брзо и на најбољи могући начин.

Од 12. децембра 1915. па до 29. фебруара 1916. године, италијанска морнарица је из Албаније евакуисала близу 300.000 српских војника и избеглица, 24.000 аустријских војника – заробљеника српске војске, 10.153 коња, 68 топова и 300.000 тона хране и материјала.
Са војском је евакуисана и српска влада, војни врх, парламент, интелигенција, велика количина злата и сребра и готовог новца, архиве, краљ Петар I Карађорђевић и регент Александар.
Обављено је 248 пловидби и употребљено 350 лађа, читав посао је обављен уз огроман ризик од потапања бродова од немачких подморница (Сумарена).
У истој операцији, евакуисано је и 6.000 црногорских војника, добровољаца из Херцеговине и Боке, и краљ Никола I Петровић са породицом.
Како каже Мила Михајловић подвиг италијанске морнарице, до сада је остао скоро непознат, а увек су у први план истицане заслуге Француске и Енглеске, иако је њихово учешће у операцији извлачења српске војске из Албаније било вишеструко мање него што смо ми то истицали током последњих 100 година…
Најтежи део посла око спасавања српске војске извела је италијанска морнарица.
Читав посао спасавања српске војске, цивила и аустроугарских заробљеника са обала Албаније може да се упореди са оним што се догодило током Другог светског рата између 25. маја и 3. јуна 1940. у Денкерку на северу Француске, када је евакуисано преко 300.000 енглеских и француских војника. Та евакуација била је одлучујућа за победу Савезника у Другом светском рату, баш као што је то била у Првом светском рату евакуација Српске војске из Албаније.
Документ Морнарице Италије, каже Мила Михајловић, открива још један кључни детаљ, српски војници нису са обала мора Албаније пребацивани одмах на грчко острво Крф, већ су прво пребачени у Италију, па тек онда на Крф.
Госпођа Михајловић истиче да се 100 година јавност бавила историјским фалсификатима.

Мила Михајловић, приређивач књиге
Мила Михајловић, приређивач књиге

Документ Морнарице Италије – “За српску војску” је веома битан, јер ко зна шта би се догодило на мапи Европе да Италија није извукла Српску војску из Албаније.
Неко је очигледно хтео да сакрије да је после спасавања српске војске из Албаније та иста реорганизована војска одлучила исход Првог светског рата?!
Иако су Енглези и Французи преузели обавезу извлачења српске војске из Албаније, они су задржали став, да је српска војска изгубљена за сва времена и да се мртвацу не може помоћи тако да им се није ни журило.
Срби су били осуђени на пропаст.
Овај документ све то у потпуности открива. На питање: Откуд Италија у читавој причи, ако се поуздано зна да је почетком Првог светског рата Италија била у савезу са Немачком и Аустроугарском?
Мила Михајловић каже: Италија је иступила из тог тројног пакта у тренутку кад је Аустроугарска напала Србију и желела је да остане неутрална. На молбу Француза, Енглеза и Руса, Италија се прикључила савезу Антанта. Наравно, за то је требало да буде територијално награђена након рата: Далмацијом, Албанијом, Истром, грчким острвима Додеканеза, Анталијом која је данас у Турској, и другим. Рат се завршава, савезници су победили захваљујући Италији и Србији, Русија више не постоји, на сцени су Енглеска, Француска и САД земља која се први пут појављује као важан чинилац на међународној сцени.
Овим земљама не одговара да Италија буде та која ће бити главна на Медитерану. Ове земље поништавају важећи уговор о савезништву са Италијом и фактички Италија – од земље победнице – постаје земља губитник! Скоро ништа што јој је обећано Италија није добила, сем милион мртвих и седамсто хиљада инвалида.
После свега, тврди Мила Михајловић, требало је савезницима да смисле причу ко је спасао Српску војску, е тада и онда креће она чувена „Лађа Француска” коју сви и данас певамо…Истина, било је пуно француских лађа, али да возе Србе са Крфа за Солун, па на фронт! Кад је требало спасавати Србе, била је, ту и тамо, по нека лађа француска, али највећи део посла око извлачења Срба обавила је Италија и нико други.
На питање: Зашто је овај тако важан документ заборављен, Мила Михајловић каже:
И тада је вођен медијски рат, а Италија је била жртва медијског рата! И зато је херојски гест Италије, која је спасла Србе и Србију, по мерилима Енглеза, па и Француза, морао бити заборављен, а спасавање Срба из Албаније приписано је у највећој мери Французима и Енглезима, који вероватно прстом не би мрднули да им Руски цар Николај није запретио да ће изаћи из рата, уколико не крену у спасавање Срба из АлбанијеСто година је о свему овоме био изгубљен траг. Нестало је сећање на огромну помоћ Италије без које, вероватно, данас свет не би био овакав какав познајемо. Те страшне зиме, са обала Албаније спасена је суштина, кичмени стуб, срж националног бића Србије. Послератна идеолошка уплитања учинила су да на све падне вео заборава.

Очигледно да долази време отрежњења и буђења националног српског бића.
Време је да се Србија захвали Италији и да исправи своју неправду према овој земљи. Јер уместо захвалности Италији после завршетка Првог светског рата, Србија је утапањем у нову државу Срба, Хрвата и Словенаца, са Италијом ушла у жесток спор око територијалног разграничења у Истри и Далмацији, које је данас у рукама Хрватске.
Оно што је сигурно, поносна што је Српкиња, Мила Михајловић је земљи у којој већ више деценија живи, Италији, проналажењем и штампањем овог документа, подигла самопоуздање и хуманитарни рејтинг.
Уједно књигом „ЗА СРПСКУ ВОЈСКУ – ЈЕДНА ЗАБОРАВЉЕНА ПРИЧА“ Мила исправља стогодишњу историску неправду.

РЕЗИМЕ:
Овај документ који је пронашла Мила Михајловић разјашњава:
1. коначно попуњава празнину у српској историографији, документујући архивском грађом период од 5 месеци током Првог светског рата, од почетка децембра 1915. када српска војска улази у Албанију, па до 4. априла 1916. када је званично завршена евакуација српске војске на Крф;
2. открива чињеницу да је италијанска морнарица евакуисала у Италију (а не на Крф) целокупну српску војску и још око стотину хиљада српских цивила, укупно око 300.000 особа, чиме је обавила највећу и најсложенију хуманитарну операцију свих времена;
3. да је српска војска касније, и то из Италије, пребачена на Крф и у Бизерту; и у томе су највећи удео имали италијански бродови, уз релативну помоћ францускх и енглеских.
4. истиче дивљење италијанске војске и народа према српској војсци и народу, он је права ода Србији и Србима;
5. Италија је гестом отварања свечаности (свечаност обележавања 100-годишњице од почетка Великог рата у Италији била је сва у знаку Србије) обележавања учињеног свег у част Србије, нашој земљи одала највеће могуће признање, какво није показано ни према ком другом од својих савезника.

Извор: Сведок011
http://www.magacinportal.com/2016/09/06/za-srpsku-vojsku-jedna-zaboravljena-prica/


Напиши коментар