Милан Лазаревић: Жабајев у Србији


Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев говори на отварању споменика песнику Жабајеву у Београду, у присуству председника Србије Томислава Николића
Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев говори на отварању споменика песнику Жабајеву у Београду, у присуству председника Србије Томислава Николића

Зашто се нико – почев од председника и његових сарадника, до књижевних зналаца и новинара – није потрудио да нешто више сазна и јавности презентира, о песнику из Казахстана коме ће, у виду поклона Србији, бити подигнут споменик у Београду?


Ако нисте никад досад чули за казашког песника Жамбила Жабајева, мада се можда вашој литерарној ерудицији мозе одати поштовање, то није ваша грешка. Али, то још не значи да су у праву они што се исчуђавају због тога што ће у Београду бити постављен споменик некаквом анонимусу из земље „богуизалеђа“…
Многи наши суграђани, иначе, појма немају, нити их занима ко су личности, домаће и стране чије име носе улице у којима станују (које су, углавном, у последњих двадесетак година промениле име) па и коме су посвећени сви ти споменици који се подижу, руше и замењују другима, нарочито од почетка овог столећа. За то се много не занимају ни културне елите, осим ако називи улица и споменика не изазивају политичке спорове…

Споменик на поклон и питања

Ових дана је Београду у прву посету (од које су домаћини прагматично доста очекивали у погледу продаје ФИАТ-а 500, чија је производња у паду и недалеко од ивице укидања, као и друге робе из Србије) дошао председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. Са собом је донео поклон – споменик горе поменутом, најзнаменитијем казашком поети, који треба да се постави у Београду.
Многи су (се) питали, што није ненормално – ко је тај Жабајев, и шта ће нама његов споменик? А неки питају да ли куповину наше робе „подмазујемо“ тиме што ћемо у главном граду поставити споменик казашком песнику!
Нико од тих људи – почев од оних којима је то посао или су у Председништву били задужени и плаћени за организацију и реализацију посете и контакте с новинарима, па да до оних који су се, јавно или приватно, исчуђавали поводом прихватања овог поклона – није се потрудио да се обавести и упозна друге са тим ко је Жабајев. О томе су сигурно гости из Казахстана упознали домаћине у Председништву Србије који, изгледа, нису нашли за сходно да о томе информису ширу јавност. Но, новинаре то не правда а посебно необавештене критичаре постављања споменика.

Споменик Жабајеву у главном града Казахстана, Астани са традиционалним казашким инструментом у рукама
Споменик Жабајеву у главном града Казахстана, Астани са традиционалним казашким инструментом у рукама

Познат и цењен широм бившег СССР-а

Оно битно о овом песнику се најлакше и најбрже може сазнати из Википедије. Али, нико се није потрудио да то прочита, евентуално и обавести јавност о томе ко је био и по чему је заслужан тај Жабајев, макар и само зато јер ће његов споменик стајати у нашем главном граду. А то би чак и морали – макар из минималног поштовања према дародавцу – земљи која је уосталом девета по величини у свету, има 2,5 пута више становника него Србија и дупло већи бруто друштвени продукт по становнику, пребогатој нафтом, гасом, ураном, угљем… која се од распада СССР-а развијала стабилно, без већих политичких потреса (за разлику од других република бившег СССР-а), и чији економски развој бележи, углавном, двоцифрене стопе раста, која нема проблема са суседима, која је главни, уз Русију, оснивач тзв Евроазијске економске заједнице, али која има одличне економске и политичке односе са ЕУ, САД и Кином, можда чак и самосталнијом од нас у односу с Русијом. А, пре свега, због тога што поштују нас, нису признали Косово, и веома су расположени за сарадњу са Србијом…
А Жабајев, који је живео 99 година (1846-1945), у својој земљи је веома уважен и цењен – по њему носи име једна читава област, иначе, два пута већа од Србије. Познат је и у свим републикама бившег Совјетског Савеза, усред Петрограда му је подигнут споменик од четири метра. Његову потресну поему о патњама деце у Лењинграду, током блокаде овог града у Другом светском рату, многи знају напамет широм бившег СССР-а, слично као и „Крваву бајку“ код нас.

Поштанска марка Казахстана са ликом песника Жабајева
Поштанска марка Казахстана са ликом песника Жабајева

Од степе до патриотских поема

Рођен је у степи, презиме има по оцу, који му је име дао по планини испод које су живели. Од куће је отишао са 14 година, већи део живота провео као пастир – номад, као и већина других Казаша у то време. И тамо је, уз овце, почео да ствара стихове на казашком језику, најпре невешто и традиционалистички, а онда све рафинираније и оригиналније. Тако је био запажен и добио преводиоце, задужене да га преводе на руски. Они су му, изгледа, како се не пребрегава у Википедији, после Октобарске револуције и, нарочито, током II светског рата „наручивали“ и песме на патриотске теме, и у славу Стаљина, које су потом „дотеривали“ тако да што више славе диктатора у Кремљу и његов режим.
Жабајев споменик има не само у Петрограду, него и у Украјини и низу других република некадашњег Совјетског Савеза.
О свему овоме потписник ових редова, зна случајано нешто више од других захваљујући, пре свега, томе што је ожењен Рускињом из Казахстана. Али, то не мења лајт мотив овог текста – зар је могуће да се овим поводом толико говорило о поклоњеном споменику, а нико се није ни сетио да треба нешто рећи о самом Жабајеву? Макар из елементрарне учтивости према дародавцима и грађанима Београда.
Извор: Балкан магазин
београд, Евроазија, Жамбил Жабајев, казахстан, култура, песник, споменик, србија
http://www.magacinportal.com/2016/09/07/milan-lazarevic-zabajev-u-srbiji/


Напиши коментар