Први командант српског ваздухопловства: Костадин Коста Милетић


kosta-miletic-1-620x350На данашњи дан, 21. септембра 1874. године, рођен је Костадин Коста Милетић, први аеронаут и први командант војног ваздухопловства српске војске. У историји једног народа и државе постоје догађаји и личности који су по нечему посебно значајни у науци, књижевности, спорту, медицини и многим другим областима друштвеног живота и стварања. Тако да ретко ко не зна за многе славне личности. А да ли знамо које наш први „аеронаут“, први ваздухопловац? Многи га се неће сетити, деца у својим читанкама неће наћи његово име, а историјске истине и правде ради, требало би!

Први школовани пилот балона, јер тада других ваздухоплова није ни било, у Србији, односно први „аеронаут“, како га назива један војни писац с почетка овог века, био је инжињеријски капетан српске војске Коста Милетић. И пре њега многи људи су покушавали да лете на различите начине и на различитим летећим справама лакшим или тежим од ваздуха. Али је Коста Милетић био први прави ваздухопловац. Његово име извучено је из заборава пре 24 године, када је обележено „80 година српске авијатике“, а у представи коју је тада маестрално режирао у „Сава центру“ Јован Ристић, његов лик је незаборавно дочарао глумац Горан Султановић. Као и свака прича и ова прича има свој почетак и крај, па смо дужни да је што веродостојније испричамо.
Крајем 19. и почетком 20. века Србија је „журила“ да ухвати корак са развијеним светом у вези увођења ваздухопловства. Балони су пронађени 1783. године у Француској, и врло брзо су коришћени у војне сврхе. Први балони су били статични (аеростати). Касније су усавршени и са њима се могло управљати. У другој половини 19. века долази епоха ваздушних бродова – дирижабла и цепелина. У Србији се о ваздухопловству тада говорило углавном у штампи и теоријским расправама. Тако је у „Уредби о формацији целокупне војске“ од 2. августа 1893. године било предвиђено да се у свакој дивизији српске војске формира ваздухопловна чета. Но, то је остало само „мртво слово на папиру“. Упркос визионарским идејама људи који су радили тај акт, с реализацијом се морало чекати скоро двадесет година.
kosta-miletic-2-640x854
На раскршћу 19. и 20. века у српској војсци, поред многих конзервативних глава, било је официра који су схватали значај техничко-технолошког развоја за војску и предвиђали увођење ваздухопловних јединица. Један од њих био јепуковник Милош Васић, човек високе техничке културе и визионарских погледа. Он је конструисао чувену ручну бомбу „крагујевку“, нишанске справе за ваздухоплове и артиљеријска оруђа, авионске бомбе и друга борбена средства.
Процењујући да долази ера технике, као министар војни и упркос снажним отпорима конзервативног језгра, успео је да издејствује државни кредит за школовање неколико официра техничке и других струка, а међу њима и једног у ваздухопловној школи у Русији.
На конкурс од 24. децембра 1900. године за ваздухопловну школу јавило се четири кандидата: инжињеријски капетан Љубомир Недељковић и поручник Коста Милетић и артиљеријски потпоручници Коста Пантић и Павле Павловић.Испит из русоког језика, хемије, физике, математике и географије, био је 12. јануара 1901. године. Најбоље резултате показао је Коста Милетић и он је решењем Министра војног одређен за ваздухопловну школу, где је отпутовао 21. јануара исте године.
Коста Милетић је рођен 21. септембра 1874. године у Аранђеловцу.
После завршених седам разреда гимназије ступио је 1892. године у 25. класу војне академије, коју је завршио 2. августа 1895. године, као пети у рангу. Две године је провео у пешадији, а затим распоређен у инжињерију. Одатле је послат на школовање за ваздухопловца. И у другим армијама први летачи су регрутовани из редова официра и подофицира углавном техничких родова.

Волково
Волково

Тадашња руска Техничка ваздухопловна школа била је у Волковом Пољуизмеђу Петровграда и Царског Села. У тој школи је Коста Милетић био од 1. фебруара 1901. до 30. октобра 1902. године. Школовање је завршио са одличним успехом, као други у рангу. Ваздухопловна школа у Петровграду спремала је техничке ваздухопловне официре за израду – конструкцију балона и апарата, и пилоте за везане и слободне балоне. Поред тога оспособљавала је стручњаке за дресуру и неговање голубова писмоноша и организовање станица голубије поште, које су тада биле у саставу ваздухопловства. Милетић је провео шест месеци у станици голубије поште ове школе и оспособио се, поред управљања балоним и за тај посао.
Током школовања у Русији Коста Милетић је и практично показао своје знање и опособљеност и у управљању балоном и у раду са голубијом поштом. На великом маневрима Руске војске септембра 1902. године био је придодат Кијевској армији, којом је командовао генерал Куропаткин. Тада је, летећи са руским официром Орловим, управљао слободним балоном и том приликом постигао рекорд са висином од 1100 метара и долетом од 180 километара. При том је слао поруке голубијом поштом. Маневрима је присуствовао и руски цар, који се похвално изразио о успеху српског официра.

Коста Милетић у балону током школовања у Русији 1902. године
Коста Милетић у балону током школовања у Русији 1902. године

По завршетку ваздухопловне школе у Петровграду, Коста Милетић се вратио у Србију. Тадашњи министар војни, генерал Милован Павловић, распоредио га је на службу у инжињеријско оделење Министарства војног. Ту је вредно радио на примени стечених знања и врло брзо је сачинио елаборат за формирање балонских јединица и станица голубије поште са свим потребним прорачунима. Но, надлежни старешина је елаборат примио к’ знању и бацио у архиву, а Милетића преместио за командира пионирске чете у Нишу. То је био метод да се способним официрима убије воља за прогресом. Но, Коста Милетић је био тврд орах.
Војни писац, пуковник Боривој Нешић у јануарском броју листа „Ратник“ из 1904. године, позитивно је оценио рад капетана Косте Милетића и његове планове у вези увођења ваздухопловства. С тим у вези пише: „Наша је жеља да за ову корисну новину, која је у примени код свију већи европских држава, заинтересујемо и надлежне факторе, да би се о њој почело мислити и покушала примена и код нас. Примена аеростата (балона, З.Г.) не би била везана за велике трошкове. Порачуни који је поднео овој команди наш први аеронаут, инжињеријски капетан Коста Милетић, прво основно увођење аеростатске команде код нас не би стало српску државу више од осамдесет хиљада динара…“ Но, „надлежни“ ни овога пута нису „одрешили кесу“.
Од 1. јануара 1904. до 1. маја 1905. године, Коста Милетић је био ордонанс Краља Петра Првог Карађорђевића. Тада је имао прилике да се често среће и разговара са тадашњим Министром војним генералом Радомиром Путником и успео је да га заинтересује за војно ваздухопловство. Но, није му се свиђао посао на двору и тражио је да иде у трупу. Премештен је за команданта батаљона. Разочаран што се његовим плановима о увођењу ваздухопловства и знању које је стекао на школовању у Русији не придаје пажња, затражио је да се разреши од активне војне службе. То је спречио тадашњи министар војни генерал Степа Степановић, који га је такође добро познавао, и распоредио га је на рад у техничком одсеку Инжењеријског оделења главног Генералштаба, како би се бавио ваздухопловним пројектима.
554
После тога, успео је да 1908. године оснује прву српску станицу голубије поште у Медошевцу код Ниша. У генералштабу је Коста Милетић добро сарађивао са још једним великим ваздухопловним ентузијастом Николом Дероком.
Коста Милетић је био ангажован на припремама за куповину првих балона за српску војску 1909. године и на формирању балонског оделења, јер је „прописом за целокупну војну спрему инжињерије“ било предвиђено да се формира балонска чета састава три оделења, за сваку армију по једно.
Лично је учествовао у куповини балона код немачке фабрике „Аугуст Редингер“ из Аугзбурга. Тада је купљен један везани змај-балон „Дракен“ и два сферна балона, од којих је један назван „Србија“, а други „Босна и Херцеговина“.
2010
Приликом пријема балона 19. априла 1909. године, капетан Коста Милетић је летео на балону „Србија“ са српском заставом. То је био први лет једног српског ваздухоплова са српским пилотом и српским обележјима.
balonsrbija

Но, и поред куповине балона било је још низ других послова да би ваздухопловство функционисало. Гасна комора наручена је код фирме „Дилман“ из Берлина, пољски чекрк у Петровграду у Русији, водонична централа код фирме „Ерликен“ у Швајцарској. Сав тај ваздухопловни материјал стигао је у Србију 1909. и 1910. године, али је лежао неупотребљен у подруму Војне академије, јер није било пара за изградњу водоничне централе.
Када је почео први балкански рат 1912. године Србија је имала балонско оделење са три балона и две станице голубије поште. Коста Милетић се добровољно јавио да иде на фронт. За успешно командовање батаљоном и показану храброст у Кумановској бици унапређен је у чин мајора. Одмах после тога, позван је у главни генералштаб ради припрема за формирање српског ваздухопловства.
У јесен 1912. године у Србији су већ биле извршене припреме за формирање ваздухопловства.
Са школовања у француској вратила се група од шест пилота, набављено је 12 авиона, ту су били и страни инструктори и механичари. Одређена је локација за први аеродром на Трупалском пољу код Ниша. Извршавани су први летови сропских авиона над српском територијом.
Аеродром Ниш, 1912. година
Аеродром Ниш, 1912. година

По одлуци министра војног, војводе Радомира Путника од 24. децембра 1912. године, установљена је Ваздухопловна команда српске војске, која је у саставу имала: аеропланско оделење (ескадру); балонско оделење; водоничну централу; и голубију пошту. За њеног команданта поставњен је мајор Коста Милетић.
Одмах после тога он је предано радио на решавању низа питања и проблема који су пратили новоформирано ваздухопловство, које је било међу јачим у односу на суседне државе, једно од првих 15 у свету, а четврто по употреби у борбеним дејствима. Организовао је обуку и тренажу пилота, уређење аеродрома и других објеката инфраструктуре, набавку резервних делова и потришног материјала, рад на дефинисању тактике употребе балона и авиона.
Када је на основу споразума српске и црногорске владе ради помоћи црногорској војсци на фронту код Скадра формиран Приморски кор под командом генерала Петра Бојовића, за ваздухопловну подршку формиран је фебруара месеца 1913. године Приморски аероплански одред – прва борбена јединица српског ваздухопловства, састава три авиона и четири пилота. Мајор Коста Милетић је пошао на челу тог одреда и био са њим сво време.
avion-hf-11-kod-skadra_01Мајор Коста Милетић био је на челу српског војног ваздухопловства у балканским ратовима и у најтежем периоду првог светског рата. Дао је све од себе што је могао. После повлачења српске војске на Крф, извршена је реорганизација ваздухопловства. Тада је формирана Аеропланска ескадра, Аероплански депо и Аеропланска радионица. На челу Аеропланске ескадре био је мајор Коста Милетић. На сопствени захтев вратио се 1916. године у инжењерију.
После рата, 1921. године је пезионисан у чину пуковника. Умро је у Београду 1953. године. Његов гроб ваздухопловци ове генерације пронашли су на Новом гробљу 1995. године, открили га од заборава и положили цвеће. Тиме је, барем једним делом отклоњена једна велика неправда према првом ваздухопловцу Србије и првом аеронауту којег је имала наша земља.

http://www.magacinportal.com/2015/12/24/na-danasnji-dan-1912-godine-u-nisu-je-formirana-vazduhoplovna-komanda-i-aeroplanska-eskadra/

Аутор: мр Златомир Грујић, УПВЛПС
Извор: Видовдан

војска, историја, командант, Коста Милетић, србија, Српско ваздухопловство, српство
http://www.magacinportal.com/2016/09/21/prvi-komandant-srpskog-vazduhoplovstva-kostadin-kosta-miletic/


Напиши коментар