Приче из Великог рата: Плава гробница


plava-grobnica1Нигде копна, само вода и небо, а наша лађа „Дивона“ граби мирном пучином. Са француским официрима присуствујемо сахрани два наша војника који су данас умрли.

Оба увијена у сура платна, а преко њих пребачена је француска застава. Донети су на даскама и спуштени код једног отвора на боку лађе. Ту их је опевао свештеник, а затим је командант брода одржао леп говор.

Док је вода шуморила и ударала о бокове лађе на језив знак пиштаљке два морнара подигоше један крај даске и тако први мртвац склизну и паде у воду с јаким пљуском а затим и други…
А месец је мирно осветљавао овај неми и жалосни призор.
Јадни српски народе, – помислио сам тада гледајући како тону тела наших војника – где ли све неће остављати своје кости твоја намучена деца?
(Коста Димитријевић, „Јунаци српске трилогије говоре“, Индустродидакта, Београд, 1971.)
Извор: Приче из Великог рата

велики рат, крф, Плава гробница, Срби, српство, страдање
http://www.magacinportal.com/2016/09/26/price-iz-velikog-rata-plava-grobnica/


Напиши коментар