Најстарија српска презимена и њихово порекло


prezimena1Презиме је за Србе увек било “породично име”, оно које показује порекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички. Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Процењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.

Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која порекло воде од нека давне прабаке – матроними. Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше место боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.
Презимена код Срба постала су обавезна једним актом из 1851. –
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из Средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.
Ово су нека од најстаријих презимена са наших простора:
Дивац – води порекло од речи “див”, значи син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. веку.
Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи – помињу се у Дечанској хрисовуљи (повељи) из 1330. године којом је краљ Стефан Дечански део својих поседа поклонио манастиру. На њој су пописане породице које су живеле на том поседу у неким случајевима и генерацијама уназад.
Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић – помињу се у истој повељи из 14. века.
Ту су још и…
Калуђеровић, Епископовић – помињу се у Призренској повељи, вероватно у вези са прецима који су били монаси или неки црквени великодостојници.
Мартић, Радојевић, Ивановић, Љубишић – срећу се на више места у дубровачким архивама током целог Средњег века.
Бранковић, Лазаревић, Љубић, Војновић, Немањић – носили су их неки од најзначајнијих српских средњовековних великаша.
Закључно са овим презименима –
Дракулић – настало од речи “дракул” – змај. Презиме се користи у Србији још од 11. века и нема везе са познатим грофом-вампиром из Румуније.
Даниловић – настало од неког претка који се звао Данило, што је наша варијанта библијског пророка Данијела.
Караџић, Вукотић, Грдинић – изузетно стара српска презимена сачувана у крајевима где су јаке биле родовске заједнице попут Црне Горе и Херцеговине.
http://www.magacinportal.com/2015/12/22/anegdote-o-poreklu-srpskih-prezimena/
Извор: ДневноОпанак
занимљивости, историја, презимена, Срби, српство
http://www.magacinportal.com/2016/11/17/najstarija-srpska-prezimena-njihovo-poreklo/


Напиши коментар