Слово о Царици Јелени, жени Цара Душана Силног


За Душана Силног, тада Краља, удала се 1332. год. у Скопљу, у цркви Св. Ђорђа. Описивали су је као христољубиву, православну, мудру, одлучну, културну, ретко образовану жену за то доба, која се много интересовала за књижевност.


Била је посвећена и ктиторству, обнови и подизању храмова. Царица Јелена је била изузетно посвећена свом мужу. Пратила га је и у његовим ратним походима и као амбициозна жена, с његовим допуштењем, доста је утицала на унутрашње прилике у Царству. Њено мишљење су често уважавале велможе, војводе и деспоти.

Цар Душан се због њене проницљивости увек консултовао са њом о свему.

Нарочито се у списима истиче њен говор на ратничком савету у немањићком дворцу Пауни код Приштине, када је њен глас био одлучујући да Душан Силни подржи Јована Кантакузина у борби за византијски престо. И управо је Кантакузин, касније као монах Јоасаф, у својим записима исписао најлепше редове о српској Царици која је пленила харизмом и мудрошћу.

Из љубави Цар Душана према њој саграђен и нови мост преко Вардара којим је она прва крочила на дан венчања.

Након смрти Цара Душана замонашила се и живела у својој задужбини – манастиру Матејчи код Куманова. И као монахиња Јелисавета била је изузетно утицајна, све до смрти свога сина Уроша, када се у потпуности повлачи. У српским изворима први подаци о Јелени се налазе y цркви y селу Карану код Ужица. У хиландарским записима стоји 7. новембар 1374. или 1376. као датум њене смрти. Поред Царице Милице, она је свакако најутицајнија жена српске средњовековне државности и једна од највећих владарки и жена наше историје.
Аутор: Марко Радуловић


Напиши коментар