Загреб законом саботира враћање српске имовине


Илустрација: Симпов салон данас у Загребу. Фото: Политика

Хрватска је започела нови удар на покушај враћања имовине фирми из Србије и БиХ, упозорили су адвокати Зоран и Милош Ристић, који заступају неколико српских предузећа пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Како наводе, у Загребу је при крају расправа о новом закону о управљању државном имовином Републике Хрватске.

 У предлогу тог закона, у члану 60, наводи се да је тамошња влада „до склапања одговарајућег међународног уговора овлашћена дати у вишегодишњи закуп некретнине у земљишнокњижном власништву на које се примењује забрана из чл. 1 Уредбе о забрани располагања некретнинама на територији Хрватске“. Додаје се да ће се предметни уговор уписати у теретни лист и као забелешка у земљише књиге.

Овде је реч о пословним просторима, одмаралиштима и становима који су пре распада бивше Југославије припадали фирмама, банкама и школама из Србије, а који ће тешко, ако закон буде усвојен, бити враћени правим власницима.
– То је још један ударац сизифовским покушајима да вратимо имовину наших предузећа и друштава – кажу адвокати Ристићи. – И то у тренутку када смо, преко Европског суда, на добром путу да оборимо хрватски став да Анекс Г Споразума о сукцесији не треба да се спроводи директно (за шта се залаже Србија), већ само уз билетарални споразум. Уколико овај члан буде усвојен, то ће дефинитивно значити пропаст могућности да дођемо до наше имовине.
Ристићи целу ситуацију објашњавају на пластичном примеру: ако погледамо имовину неке наше фирме нпр. у Дубровнику, видећемо да је прилично запуштена и да ће бити потребно доста новца да се врати у првобитно стање, а посебно да се доведе у стање за комерцијалну употребу (за хотел). Уколико би потенцијални зајмопримац уложио најмање милион евра и почео да је изнајмљује, он би зарађивао одређени износ на који мора да плати порез и трошкове одржавања и закупа.
То значи да је готово немогуће да задржи као приход пола од уложене своте новца и да му је потребно више од пет година да врати почетну инвестицију. А то опет значи да му је петогодишњи закуп прекратак да би му се то исплатило.

Фото: Србија данас

Закључак је да онда власници из Србије и Босне и Херцеговине не могу да очекују да уђу у посед своје имовине још најмање 10, а како ствари стоје, можда и 100 година. Канцеларија Ристић обавестила је о потенцијалној опасности и државне органе Србије и БиХ.

Без икаквих реакција

Закон је прошао јавну расправу у Хрватској а да нико није ставио примедбу на тај члан, нити је реаговао било ко из Србије, кажу Ристићи:
– Ако се овакав закон усвоји, од повраћаја нема ништа! А није незамисливо ни да имовина буде враћена власнику, па да закуподавац тражи да му овај исплати уложене паре.
Извор: Новости


Напиши коментар