Ниш: Историја части српске војске


Вечни огањ у спомен-соби који чувају официри / Фото Ј. Ћосин

Јединствен Музеј у згради Команде Копнене војске Војске Србије у Нишу, у коме је забележена читава историја српске војске на овим просторима, отвориће крајем месеца своја врата за посетиоце.

Готово 12.000 фотографија, 1.350 текстова, чак 250 застава, грбова, амблема и ознака, 290 војних карата, али и 362 комада наоружања, 47 врсте униформи из последња два века, само су део музејске поставке. Посебну пажњу, у шта се репортер „Новости“ уверио завређује спомен-соба, подигнута у знак сећања на жртве свих ратова у нашој земљи, са посебним акцентом на Ниш и околину.
На зидовима зграде, забележени су кроз фотографије и текстове сви детаљи и имена великих бојева и битака, ратова, устанака у којима је српска војска учествовала од 1042. године на Туђемилском пољу, преко Галипоља, Косовске битке, Солунског и Сремског фронта, до Кошара и Паштрика.
На идеју да направи овакав један Музеј пре две године дошао је командант Копнене војске ВС генерал Милосав Симовић.
– Окупио сам тада своје колеге и предложио им да направимо Музеј са спомен-собом по узору на ону у Врању. Питао сам ко је спреман да ме прати у овој идеји, да остаје после радног времена, без надокнаде и материјалне користи и сви су пристали – открива, за „Новости“, Симовић.
Готово сви официри, подофицири, војници, цивилна лица, из поштовања и љубави према погинулима, њиховим породицама, претходницима и колегама, пуне две године вредно су радили да би данас на једном месту имали забележену читаву војну историју нишког крај. Нису заборављени ни генерали и команданти из последњих 100 година, више од 1.500 њих нашло је своје место у овом Музеју.

Сећање на НАТО бомбардовање / Фото Ј. Ћосин

Најтеже им је било, како каже Симовић, да прикупе све те податке који се у Музеју могу наћи.
– Многе институције су нам излазиле у сусрет, али код неких процедура није била тако једноставна, много разговора, много труда и рада је уложено да прикупимо све ове фотографије и информације – истиче Симовић.
Ту су, појашњава, заставе бригада које су ослободиле Ниш и околину у два светска рата, прослављених пукова, одликованих бригада у НАТО бомбардовању СРЈ, државни грбови и штитови, али и сви оно по чему је Ниш и данас препознатљив, од спортиста, музичара, Филмских сусрета…
Изложено је на десетине војних застава / Фото Ј. Ћосин

Заставник Милован Јаковљевић каже да су он и његове колеге са задовољством подржали предлог генерала Симовића за овакав један подухват, али да ни сами нису веровали да ће све резултирати овом, по много чему јединственом поставком у Србији.
– Пре свега зато што смо га сви заједно правили са много труда и много љубави. Остајали смо после посла, радили викендом… Ни у једном тренутку нисмо одустајали – каже Јаковљевић.
Генерал Милосав Симовић показује фотографије хероја са Кошара / Фото Ј. Ћосин

На „Зиду плача“ – 16.186 страдалих

Имена 16.186 војника и цивила из Србије, страдалих у ратовима златним словима исписана су у спомен-соби у склопу Музеја. Ту су и фотографије најтрагичнијих догађаја из српске историје, међу којима и Нишлије Дејана Манчића погинулог за време НАТО бомбардовања, труднице која је страдала од касетних бомби у Шуматовачкој, па малих Милице и Бојане… и друге.
Посебно место заузимају фотографије и имена хероја са Кошара, њих 135 старости између 20 и 30 година, нашло се на плафону ове собе који симболизује небо и анђеле.
Поред Нишлија, како војника тако и цивила, отргнута од заборава забележена су и имена руских, француских, британских и грчких војника, имена три службеника амбасаде Кине који су страдали у бомбардовању 1999. године, 16 радника РТС-а, имена погинулих у Вуковару, Зворнику, Книну, свих киднапованих и страдалих на Косову, Јевреја погинулих у Другом светском рату.

Поставку чини тачно 362 комада наоружања / Фото Ј. Ћосин

Јунаци са Чегра

Уз имена страдалих која су овде исписана, у Храму Светог Георгија, саграђеном уз саму спомен-собу редовно се држи помен и јунацима са Чегра чија се имена не знају.
Ту је и вечни огањ који чувају два официра, а планирано је да до отварања за посетиоце, буде уведена и почасна стража која ће сваког дана дежурати по четири сата.

Фото Ј. Ћосин

Аутор: Јелена Ћосин
Извор: Новости


Напиши коментар