Поноси на злочинца: Хрватска црква подиже споменик Степинцу


Крвник Степинац у руковању са крвником Павелићем Фото: викимедиа.орг

Хрватска католичка црква планира да 8. маја у насељу Зрин, у Сисачко-мославачкој жупанији, општина Двор, открије споменик кардиналу Алојзију Степинцу.


О томе и о оележавању 75. годишњице стрдања становника насеља Зрин, које су, како се тврди, током Другог светског рата спалили партизани, разговарано је данас на седници бискупа Загребачке црквене покрајине у Сиску.
Скупом је председавао загребачки надбискуп Јосип Бозанић који је рекао да је поносан оним што чини сисачка црква, пише портал Јутарњег листа.
Одајући признање сисачком бискупу Кошићу, иначе у јавности познатом по својим десничарским иступима, Бозанић је рекао да се неки догађаји, посебно у Сиску, не смеју заборавити, јер заборав ствара могућност њиховог понављања.
– Тако и спомен на трагедију Зрина треба оживети, јер је важан не само за овај крај него и општу хрватску историју – рекао је Бозанић и додао:
„И споменик блаженом Степинцу, који ће се овде поставити је знак историје цркве и хрватског народа и тако је постао симбол препознавања хрватског и католичког идентитета“.

Спор око Степинца

Кардинал Степинац, који се током рата приклонио усташком поглавнику Анти Павелицу, једна је од главних тачака спора између Католичке и Српске православне цркве.
Док Католичка црква у Хрватској чека да Ватикан канонизује Степинца, СПЦ се томе жестоко противи, а до сагласја није дошло ни након више заседања мешовите комисије двеју цркава која је формирана на иницијативу папе Фрање.
По уласку Немаца у Загреб 1941.године Степинац је подржао оснивање НДХ.
Био је политички ментор и духовни отац Анте Павелица, благосиљао је усташке злочинце који су клали Србе, Јевреје и Роме, а после рата их је скривао у седишту Католичке цркве у Загребу.
У свом дневнику Алојзије Степинац с пуно мржње пишао о православним Србима и наводи план за унијаћење.
Иако је Католичка црква уверена очекује да ће папа Фрања сам одлучити о канонизацији Степинца, то се до данас није догодило. Упркос томе, међутим, Хрвати га славе као да је већ проглашен светим.
Иначе, у историји је остало забележено шта је Степинац својевремено говорио. Једна од његових изјава је и она да су “ Хрвати и Срби два света, северни и јужни пол који се никад неће приближити осим чудом Божјим. Православље је највеће проклетство Европе, скоро веће него протестантизам. Ту нема морала, нема начела, нема праведе, нема поштења“.

Ватикански „блажени“ – усташки викар Алозије Степинац са онима против којих се наводно „борио“

Степинац је радио на покрштавању правослваца, а у његовом седишту у Каптолу после рата нађена је усташка документација и злато које су усташе опљачкале од Срба и Јевреја.
Због сарадње с окупатором и усташама Алојзије Степинац осуђен је на 16 година затвора, али је 1951. пуштен у кућни притвор у родно село Крашић, где је као знак подршке Ватикана 1952. добио звање кардинала, где је и умро 10. фебруара 1960. од ретке болести.
Хрватски сабор је 14. фебруара 1992. донео декларацију о осуди политичког процеса и пресуде Степинцу, по којој је он наводно био неправедно осуђен на монтираном процесу, а оптужбе да је трован никад нису доказане.
Папа Јован Павле II прогласио је Степинца блаженим у Марији Бистрици 3. октобра 1998, а помен на њега – Степинчево, пада 10. фебруара.
Иначе, култ Алојзија Степинца је веома распрострањен међу Хрватима, а кад се на то дода константна мржњу према Србима, клањање, ратни злочини, питање које се поствља је да ли је НДХ икада престала да постоји, сматрају стручњаци.

Предлог Магацин-а:
Степинац о Србима: „Ни у мора мјере, ни у Влаха вјере“
Хрватски историчар: „Да постоје докази Степинчеве невиности он би одавно био светац“
Ефраим Зуроф: Канонизација Степинца била би религиозна трагедија

Извор: Танјуг, Блиц


Напиши коментар