Страни путописци бележили терор над Србима


Са мр Павлом Џелетовићем о вековним записима странаца о злочинима Албанаца над Србима. На Балкану се сусрело превише толерантно православље, дрски католицизам и агресивни ислам, што се у тумачењу балканских феномена често превиђа, сматра Џелетовић.


Павеле Џелетовић

Књижевни стваралац мр Павеле Џелетовић, познат је као велики познавалац и истраживач истрије и генезе вековне мржње и злочина екстремених Албанаца над српском становништву на Косову и Метохији. Он је о српско-албанским односима у својим делима уткао и вековне записе странаца о злочинима Арбанаса над Србима. О овој теми говори за „Јединство“.
–Српско-арбанашки односи су једна од горућих тема која датира још из 14. века, од доба турске владавине на Балкану. Отуда се у последњих година у међународној научној јавности доста писало и говорило о „арбанашком питању“ у Старој Србији, односно о српско-арбанашким односима на Косову и Метохији које је у области данашње јужне Србије, каже Мр Џелетовић.
Оно што је од посебног значаја, наставља наш саговорник, је да се о балсканском простору говори и пише као о „егзотичном“ делу не само Европе већ и света у целини, што изазива већу пажњу развијених културних средина, нажалост, само поводом појединих криза, као што је била криза Источног питања, време Првог и Другог балканског као и Првог и Другог светског рата, и рата 1999. године.

Терор од прве велике сеобе

– На овом, географски малом, простору (балкански регион) сусрело се неколико светских религија: превише толерантно православље, дрски католицизам и агресивни ислам, као и више различитих културних традиција. Отуда и проистиче сложеност и вишеслојност појединих историјских проблема, што се, иначе, у тумачењу балканских проблема често превиђа. Да би се разумео и објаснио унутрашњи свет Балкана нужно је поћи од историјске грађе и изворштва различитих сведочанстава о прошлости овог региона јер без ослонца на документе и историјске изворе велика је опасност од доказивања унапред постављених политичких теза.
Највећи преокрет у измени етничке структуре становништва десио се још под турском влашћу у 17. веку када су Срби активно учествовали на страни хришћанске Еворпе у рату против Османлијског царства, а затим плашећи се одмазде, под Арсенијем Трећим Чарнојевићем у великом броју пребегли у Хабсбуршку монархију 1690. године.
-Слободно се може рећи да од тада почиње етничко чишћење Старе Србије. Поред других писаца Симпличијано Базичери, у књизи „La sakra lega contro la potenza ottomana“ бележи масовне злочине турске војске и арбанашких чета, односно качака – пљачкаша и убица над Србима. Он каже „ настало је позорје несреће, јер су варвари неверници, који су стигли били немилосрдни према овим становницима, који су све , без икаквог обзира на старост и пол ставили под сабљу“.

Надбискуп Масарик о злоделима качака

Католички надбискуп Матија Масерик 1760. године пише како се хришћански живаљ малтретира, пљачка и убија од стране качака. Француз Анри Пуквил путовао је Косовом и Метохијом крајем 18. и почетком 19. века, посетио је Приштину и Гњилане и писао о тешком стању хришћана под Турцима које су посебно малтретирали арбанашки качаци напомиње мр Џелетовић.
Према речима нашег саговорника о вековно тешком стању на Косову и Метохији и злочинима Арбанаса над Србима писали су и други многобројни странци међу којима су: познат и знаменит француски географ Ами Буе, судетски Немац др Јозеф Милер, дугогодишњи лекар у Пећи, затим Давид Ургарт, Јохан Георг фон Хан, руски конзул у Босни Александар Фјодорович Гиљфердинг, Енглескиње А. Паулина Ибри, Муир Мекензи, В.М.А Дентон, Виктор Берар, Хенри Ноел Брајсфорд, Мери Едит Дурхман и други.
Жорж Голис је рекао: „Због ширине насиља Арбанаса над Србима Стара Србија је уз Јерменију најнесрећнија земља н свету“. Руски конзул у Босни, Александар Фјодоровић Гиљфердинг бележи „Арбанаси, где год су пристигли чинили су зла. Дошљаци из Арнаутлука чине зулуме, краду стоку, насрћу на образ жена“.
И Француз Гастон Гравје је забележио нешто што је и прошлом и у овом веку присутно: „ Прибегавајући отимачини и разбојништвима, Арбанаси успевају да се населе тамо где желе и да се обогате српским добрима и иметком“.
–Геноцид над Србима који врше Арбанаси није од јуче, има га од 16. века до данас и врше га арбанашке наоружане банде, армије, тајфе и качаци. Ових година, те банде терориста себе називају Ослободилачком војском Косова. Ипак, добро је што се тотална хегемонизација код Арбанаса расплињава и што међу њиховим лидерима има раздора, а ти су лидери своју децу склонили у стране земље, рекао нам је на крају мр Џелетовић.

Предлог Магацин-а:
Историчари: У време Косовског боја Албанци чували стоку!
Како је Беч створио албанску нацију
Турски попис из 1455. године показује размере геноцида над Србима на Космету
Ширење Албанаца по балканским земљама у XVII и XVIII веку

Аутор: С. Ђукић
Извор: Јединство


Напиши коментар