Наредба окупираној Србији: Икону са Опленца доставити другом човеку Рајха Херману Герингу

„Тајна вечера“ од седефа, изложена пред олтаром храма посвећеног Светом Ђорђу

Једна од првих наредби окупационим властима у Србији, већ 3. маја 1941. године, била да се на Опленац пошаље елитна немачка јединица која ће узети икону „Тајна вечера“ од седефа и отпремити је у Герингов замак у Берлину.

Творац немачког ратног ваздухопловства и тајне полиције Гестапо, фелдмаршал и други човек Рајха Херман Геринг, посетио је Србију и Тополу средином октобра 1934. године.

Повод је била сахрана југословенског краља Александра Карађорђевића, који је неколико дана раније убијен у атентату у Марсељу. Као немачки изасланик дошао је да ода пошту, како је писало на његовом посмртном венцу, „великом непријатељу Трећег рајха“, а отишао заокупљен идејом која га је, очито, годинама мучила. Све док је није остварио.

Хроничари су забележили да се кратко задржао над одром убијеног монарха, а онда се зауставио пред иконом „Тајна вечера“ од седефа, изложеном пред олтаром храма посвећеног Светом Ђорђу.

Стајао је као хипнотисан и упорно понављао само једну реч – „Фасцинантно“.

Није ни чудно што је једна од првих наредби окупационим власима у Србији, већ 3. маја 1941. године, била да се на Опленац пошаље елитна немачка јединица која ће узети икону и отпремити је у Герингов замак у Берлину. Тамо је стајала пуних шест година, све до 1947. године.

Икона непроцењиве вредности била је ручни рад мајстора чувене радионице Салса у Источном Витлејему, а рађена је по узору на слику Леонарда да Винчија, изложену у Цркви Света Марија дела Грација у Милану.

Краљица Марија и краљ Александар добили су је као свадбени поклон од јерусалимског патријарха Дамјана, а уручена им је у београдском Белом двору 16. октобра 1924. године.

По наредби југословенског суверена, икона белог седефа изложена је у цркви на Опленцу, а управо се то показало као кобо.

Остало је непознато како је Тајна вечера враћена у Србију. Према белешкама мајора Озне Радојице Ивановића, он је у кабинету Слободана Пенезића Крцуна чуо да је икону, на ко зна који начин, из Геринговог дворца донео Слободан Крстић Уча.

„У једном сандуку била је икона од седефа или бисера која је блештала као да је сва светла овог света примила у себе“, записао је Ивановић.

Враћена је у задужбину Карађорђевића, али није престала да изазива дивљење љубитеља уметности.

Приликом једног боравка на Опленцу запазио ју је и маршал Југославије Јосип Броз Тито и наредио да се икона однесе у његову резиденцију. У томе га је спречио Александар Ранковић рекавши да је она „део историје српског народа“.

Жестоко су се посвађали, али је она остала тамо где је и данас. Кажу да је то био први озбиљнији сукоб Ранковића и Броза.

Извор: Б92