Стручњаци упозоравају: Већ једемо ГМО храну из увоза!


Фото: savetilekara.rs

Одлука “да или не ГМО” у Србији је истовремено и одлука који модел пољопривреде желимо да доминира у будућности: модел агроиндустријског бизниса вођен технолошким иновацијама под патронатом мултинационалних компанија, или породични модел пољопривреде, вођен еколошким принципима у сагласју са расположивим ресурсима – природним, људским, производним, финансијским и локалним.

Овако прекретницу пред којом ће се наћи наша земља објашњава др Татјaна Бранков, доцент Економског факултета у Суботици, додајући да питање ГМО, укључујући и новостворене генетски едитоване организме, не сме да се разматра само у склопу политике безбедности хране, или еколошке политике.

– Генетски модификована храна која је присутна на тржишту представља ризик по здравствену безбедност људи и проузрокује бројне нежељене еколошке последице. Међутим, то је један аспект, други је питање: да ли желимо да будемо вазална или суверена држава? Прижељкујемо ли банкрот српског сељака којег ћемо у својеврсној фаустовској нагодби присилно укључити у токове нефер бизниса, у којем ће највећи део добити морати да преда снабдевачима ГМ технологије? Или желимо ревитализацију српских села и обнову задругарства – истиче професорка Бранков.

Иако су Законом о генетички модификованим организмима из 2009. године производња и промет ГМ хране код нас званично забрањени, реално, ни Србија није остала имуна на производе који садрже ГМО испод 0,9 одсто, нарочито када је реч о увозу таквих производа. Због тога сада када се говори о ГМО, реч је, заправо, о храни која прелази тај лимит. Иако се у јавности може чути да у Србији постоје на хиљаде хектара под ГМ сојом, коју и наши користе, то су све непоуздани подаци.

– ГМО храна се највероватније налази на нашим трпезама, а највише у прерађеној храни страног порекла. Наравно, наведено не искључује ни домаће компаније које су део месне (и другe) индустрије, a које увозе јефтине сировине. Трансгена соја пронађена је у траговима, чак и у продавницама здраве хране, о чему су објављени научни радови – наглашава наша саговорница. – Ипак, прецизан одговор на дато питање могу да дају само надлежни органи.

На нашој трпези присутан гмо преко прерађених намирница страног порекла?

Србија има механизме за борбу против ГМО, али је, по речима наше саговорнице, питање да ли жели да у њу уђе искрено и “до краја”, јер је она нераскидиво везана за борбу против криминала и корупције.

– Треба затворити врата тајкунизацији аграра и дозволити институцијама да раде свој посао без притисака. У тој борби држава може да рачуна на подршку више од четири петине грађана – поручује Бранков. – Став “наша баштица наша слободица”, уз успостављање адекватног система контроле хране, у свим фазама производње, прераде и дистрибуције, заштитио би како државне интересе, тако и интересе грађана.

Много питања, а мало одговора

Професорка Бранков наводи и пример покушаја једног крагујевачког портала да добије одговоре о начину контроле присуства ГМО у Србији.

Одговоре везане за контролу пошиљака примарних пољопривредних производа на граничним прелазима и контролу усева на присуство ГМО, добили су од Министарства пољопривреде. Зато је, међутим, каже професорка, Министарство здравља у потпуности игнорисало питање да ли је ГМО присутан у дечјој храни. Надлежни органи су, такође, пренебрегли питања о контроли прехрамбених производа у малопродаји.

Извор: Новости


Напиши коментар