Хрватска пропаганда о радном логору Јасеновац


Хрвати су мајстори пропаганде а зато што немају стида ни морала, већ само мржњу према Србима, Јеврејима и Ромима. Овај став се не односи на народ већ на људе који руководе хрватском политиком, политичарима, свештеницима католичке цркве и другима укљученим у холокауст Јевреја и Рома, геноцид и етничко чишћење Срба.


Пропаганда нам није тема књиге, али износимо сведочења преживелих, јер их је и то повређивало као и усташке “шале” пред ликвидације.

За време ових радова на лоњском насипу посетио нас је једнога дана и Еуген Кватерник, шеф усташког редарства, син војсковође Славка Кватерника, па нам је и он обећао да ћемо по свршеном послу на насипу бити пуштени кућама.

За време ових радова били смо и филмовани и како смо чули биоскопској публици саопштено је преко платна да су то Срби, који су избегли од четничко комунистичког насиља, а којима су хрватске власти дале уточиште и хлеба те сада марљиво раде на обнови Хрватске[1].

Усташе позирају на гомили лешева

Немачки војници нису веровали у хрватску пропаганду, али су спречавани у намери да сазнају шта се у Јасеновцу догађа. Прилажемо сведочење немачког официра.

Позивајући се на наш разговор у погледу концентрационог логора у Јасеновцу, желео бих да упутим на један од мојих извештаја, који дотиче ово питање, поводом посете у пропагандне сврхе коју су прошле зиме припремиле усташе, којом приликом је делегатима немачког посланства, оружаних снага и штампе приказан један узоран логор, који је господу посланства искрено одушевио и кога су људи из немачке штампе у овдашњим немачким новинама хвалили као најчистије место за одмарање, што је код становништва ове земље, које је упућено, изазвало негодовање. Само је представник оружаних снага био неповерљив и покушао је да погледа иза кулиса овог Потемкиновог села (Потемкинсцхес Дорф), али га је сумњивим изговором спречио усташа[2].

И Егон Бергер, преживели логораш, у својој књизи успомена наводи извештај о Јасеновцу из хрватских новина.

Пар дана после посете комисије нашао сам комад новина „Хрватски народ“. Велики чланак са крупним масним словима: „Јасеновац није мучилиште, а ни опоравилиште“. Сам наслов је већ био толико перфидно постављен, а тек садржај са својим хвалоспевима и исказом комисије о најбоље уређеном логору у Европи![3]

Мржњу према Србима Хрвати су подстицали називајући Србе четницима. Четници су били елитне борбене групе добровољаца у Првом светском рату, па је њихово спомињање требало да буди страх и мржњу код Хрвата. Чак и данас (2019) у Дневнику националне телевизије Хрватске користи се израз “Србо-четници” што је очигледан говор мржње.

Злочини усташа у логору смрти Јасеновац

Наводимо два сведочења о “четницима”.

Стражу над нама држали су усташе из Јасеновца, који су нам добацивали разне претње као, на пример, да ћемо сви бити убијени прије уласка у логор, јер да нисмо друго ништа нити заслужили, када смо се одметнули у шуму.— Овом приликом нагласујем, да нам се је са стране усташа хтело силом сугерирати, као да смо ми четници, које су они пригодом борбе похватали у шуми, и ако смо сви као мирни грађани по ноћи дигнути из својих кревета и доведени у Јасеновац.— Чуо сам после приче од других заточеника, да се је то исто и са њима догађало. Дапаче многима нису дозвољавали да се брију по више дана, само да би изгледали, као да су бих у шуми и тамо похватани[4].

На 27. јула 1941. год. око 7 сати увече изведени смо из затвора среског начелника, повезани и потом припојени једној групи Срба сељака из глинског среза, који су се налазили интернирани у дворишту основне школе у Петрињи. Тада су нас све скупа усташе и домобранци тукли кундацима и воловским жилама у дворишту основне школе. После тога повели су нас повезане из дворишта и водили нас на железничку станицу у Петрињу успут до железничке. станице, морали смо певати песму „Спремте се спремте четници”, а усташе који су нас пратили тукли су нас …[5]

П.С. Ово је извод из будуће књиге “Јасеновац, сведочења из пакла”

Извор: Макроекономија

_____________________________________
[1] Ђурковић Сима, Записник од 12. јуна 1942. Састављен у Комесаријату за избеглице и пресељенике у Београду
[2] Забелешка немачког капетана Артура Хефнера официра за транспорт у Загребуод 18. новембра 1942. За капетана Мецгера у вези са логором Јасеновац. Антун Милетић “Концентрациони логор Јасеновац”, стр. 522-524.
[3] Егон Бергер „44 месеца у Јасеновцу“
[4] Лончар Владимир, Записник од јуна 1942. у Комесаријату за избеглице и пресељенике Недићеве владе у Београду.
[5] Стево Симић, Записник од 9.4.1942. Састављен у Комесаријату за избеглице и пресељенике у Београду


Напиши коментар