Шта би било са Србијом да није било топличких јунака?


Бугарски окупатпри стрељају српске устанике

У другој половини фебруара 1917. године у једином устанку на окупираним територијама у Првом светском рату, Срби се дигли против насилне мобилизације, безобзирне пљачке и потирања свега српског.

Топлички устанак избио је 26. фебруара 1917. године и трајао до 25. марта исте године на територији Топлице, Јабланице, Јастрепца, источних и средњих делова Копаоника. Тај део Србије био је највећим делом под контролом Бугара, а устанак Срба био је једини устанак на територијама које је окупирала војска Централних сила у Првом светском рату.

Устанку је претходило повлачење српске војске преко Албаније, пред успешном офанзивом армија Централних сила у јесен 1915. године.

У Србији су тада формирани органи окупационе власти, који су денационализацијом, пљачком и мобилизацијом Срба изазвали револт и огорчење српског становништва.

Непосредан повод за избијање устанка била је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице, Јабланице и Пусте реке.

Те 1916. године Бугари су оформили регрутне центре и започели регрутацију српских мушкараца од 18 до 50 година, како би их послали у бугарску војску.

Све то изазвало је отпор становништва. Устанике су организовале и предводиле четири војводе – Коста Војиновић, браћа Милинко и Тошко Влаховић и Јован Радовић.

Сви би се звали на -ев

Истовремено је започета и присилна „бугаризација“ становништва, која је подразумевала забрану српског језика и употребе ћириличког писма, затварање српских школа, спаљивање књига и забрану неговања спских обичаја.Такође, било је забрањено користити српска презимена, па је, да би презимена изгледала као бугарска, из српских презимена уклањан наставак -ић и додаван наставак -ев или -ов.

Устаничка војска од око 15.000 хиљада бораца сишла је у рано пролеће 1917. године са планина у равнице и окупаторске гарнизоне, заробила око 1.000 бугарских војника и ослободила велики део јужне Србије. Највеће борбе водиле су се у долини јужне Мораве, на Копаонику и на северу Косова. Да би угушиле устанак, Централне силе су морале са фронтова на Сочи и Солуну да повуку читаве дивизије.

Општим народним устанком је створена такозвана „Топличка слободна република“, која је трајала месец дана. Обухватала је територију Топлице, Јабланице, Јастрепца, источних и средњих предела Копаоника.

Међутим, офанзивом централних сила и страховитом репресијом у пролеће 1917. године „Топличка слободна република“ је сломљена. У самом топличком округу до темеља је уништено педесет пет села.

Упркос свему, преостале устаничке чете су наставиле борбе. Током устанка дошло је до сукоба устаничких вођа Косте Војиновића Косовца, који је организовао устанак, и Косте Миловановића Пећанца, којег је послала српска Врховна команда да преузме вођство.

До јесени 1917. године комитске чете су наставиле борбе широм Србије. У јесен 1917. године Топлички устанак је коначно угушен у крви: окупаторски војници, највише бугарски, убијали су не само последње учеснике побуне, него и жене, децу, старце.

Извор: Мондо


Напиши коментар